Indijka otkriva Srbima koliko je lepa njihova zemlja

Indijka Suman Mamgain Aabha poslednjih pet godina živi u Kovinu i fotoaparatom hvata zalaske sunca, livade, vode, ljude, pa ih ,uz divne komentare i sa puno uživanja i pijeteta, postavlja na svoj Fejsbuk profil. I kad ih tako poređane vidiš, postaneš svestan koliko je lep tvoj grad i njegovo okruženje.

- Kovin je za mene blagoslov. Stekla sam toliko dobrih prijatelja i onih koji vole Indiju. Kad je trebalo da se selimo iz Indonezije, gde je moj suprug radio, mislila sam kako bi bilo divno da odemo na lepo mesto gde se može bez automobila - priča u svom iznajmljenom domu novinarka Suman Mamgain. - Ovde sam stigla u sumrak, kad je sneg padao i odmah se zaljubila u ovo mesto, koje je kao iz bajke. Prvo sam uočila bicikliste, metalnu dekoraciju kod parka. To je to, pomislila sam.

No, ubrzo se suočila sa nekoliko samotnih dana dok je suprug bio poslom u Makedoniji i Bosni.

- Ni reč nisam znala srpski. Stavila sam telefon u yep i krenula u istraživanje. Sve je bilomnogo lakše nego što sam se bojala da će biti. Ljubazni smešak svi razumeju, a i ljudi su izuzetno ljubazni i spremni da pomognu.

Tako se počela povezivati sa okruženjem, a najviše ljudima. Sunil Mamgain, njen suprug, pre pet godina imenovan je za direktora indonežanske fabrike pečuraka u Kovinu i to ih je dovelo na jug Banata. Suman se svoje profesije formalno odrekla mnogo godina pre, prateći supruga u njegovom poslovnom usponu. No, novinar u njoj nikad ne miruje, o čemu svedoče njene forografije i kratke video ili tekstualne priče, kojima prijateljima u Aziji predstavlja zemlju u kojoj se sad već oseća kao domaća.

Jezik je ključ za sve. Moraju se učiti jezici, smatra Suman. I dok donosi svoje tradicionalno posluženje kheer, pirinač u mleku i bademima i originalni indijski čaj, priča o prijatnom iznenađenju kad je otkrila koliko reči i u srpskom potiče iz sanskrita. Počela je da uči srpski odmah po dolasku, a reči koje je otkrila kao iste ili slične učinile su da joj i jezik i ljudi postanu još bliži.

- Indonežanski jezik je najjednostavniji na svetu, a srpski je jako komplikovan. Recimo, lepo, lepa, kod njih je Dia-Dia - smeje se na svoje opaske. - Mnoge reči iz sanskrita sam ovde uočila, kao majka, tata, brat, sestra. Majka na hindu je dom. Gde ti je majka, tu ti je dom.

Nisu to jedine sličnosti:

- Vi volite da govorite o porodici i deci. Mi isto. Volim da idem u crkve. Bog je jedan. Njegova energija je u svakom božijem hramu. Važna je njegova svetlost.

Iz mnogoljudne Indije, preko isto tako prenastanjenih gradova Indonezije, Suman se obrela u gradiću sa manje od 13.000 žitelja. Ali, to joj je omogućilo da konačno ostvari svoje snove i pešice ili biciklom, dok se sunce tek proteže na horizontu, pređe po desetak i više kilometara, otrkivajući boje, mirise, lepote krajolika.

- Ustajem u šest sati i hodam ili vozim bicikl do deset. Uživam u tim jutarnjim slikama. Mislim da sam prešla 2.000 km oko Kovina dosad. Ako voliš nešto, onda ti to pruža zadovoljstvo.

Kao par kome je normalno da živi na različitim kontinentima i mestima, Suman i  Sunil mnogo putuju i privatno.

- U Beogradu sam videla da su ljudi stalno pod stresom jer su zatvoreni po stanovima. Nema jednog jedinog mesta u Srbiji gde nismo bili. U Požarevac sam se zaljubila. I u grad mostova - Zrenjanin, Novi Sad je lepši od Beograda, da se ne uvredi niko. Ali Kovin me čini srećnom.

Ipak, ima zamerki. Kaže da je Kovin grad starijih ljudi, a trotoari su u prilično lošem stanju, kao da o tome niko ne brine. Jednom novinar, uvek novinar. Rođena u porodici sa još tri sestre i bratom, koje je vrlo rano podizala samo majka, Suman je završila koley, gde je bila prva žena sekretar student. No, udala se sasvim tradicionalno.

- Mi imamo ugovorene brakove. Tokom studija viđala sam mnogo ljudi, ali kad je došlo vreme da se udam, urađen mi je horoskop, u koji se kod nas jako veruje. Doveli su Sunila i ostavili nas da razgovaramo. Posle sat vremena, znali smo da je to to. Jedno vreme smo se dopisivali, a posle godinu dana, kad je došlo vreme za venčanje, opet se sreli.

Sunil i Suman imaju sina, koji po sosptvenom izboru studira u Delhiju, a ne Americi, a oni u dvorištu kovinske kuće gaje svakojake biljke i začine za svoje potrebe. Misle da mi jedemo previše mesa, a premalo povrća i s ponosom pokazuju svoje domaće proizvode. Žive jednostavno, druže se sa komšijama, idu na naše svadbe i uče lokalne običaje, a Suman u poslednje vreme sve to snima i postavlja na svoj youtube kanal. Kad to pogledaš, shvatiš u kakvoj lepoti živiš, a ne vidiš dok ti ih oči stranca ne otkriju.

Violeta Živkov