Индијка открива Србима колико је лепа њихова земља

Индијка Суман Мамгаин Аабха последњих пет година живи у Ковину и фотоапаратом хвата заласке сунца, ливаде, воде, људе, па их ,уз дивне коментаре и са пуно уживања и пијетета, поставља на свој Фејсбук профил. И кад их тако поређане видиш, постанеш свестан колико је леп твој град и његово окружење.

- Ковин је за мене благослов. Стекла сам толико добрих пријатеља и оних који воле Индију. Кад је требало да се селимо из Индонезије, где је мој супруг радио, мислила сам како би било дивно да одемо на лепо место где се може без аутомобила - прича у свом изнајмљеном дому новинарка Суман Мамгаин. - Овде сам стигла у сумрак, кад је снег падао и одмах се заљубила у ово место, које је као из бајке. Прво сам уочила бициклисте, металну декорацију код парка. То је то, помислила сам.

Но, убрзо се суочила са неколико самотних дана док је супруг био послом у Македонији и Босни.

- Ни реч нисам знала српски. Ставила сам телефон у yеp и кренула у истраживање. Све је биломного лакше него што сам се бојала да ће бити. Љубазни смешак сви разумеју, а и људи су изузетно љубазни и спремни да помогну.

Тако се почела повезивати са окружењем, а највише људима. Сунил Мамгаин, њен супруг, пре пет година именован је за директора индонежанске фабрике печурака у Ковину и то их је довело на југ Баната. Суман се своје професије формално одрекла много година пре, пратећи супруга у његовом пословном успону. Но, новинар у њој никад не мирује, о чему сведоче њене форографије и кратке видео или текстуалне приче, којима пријатељима у Азији представља земљу у којој се сад већ осећа као домаћа.

Језик је кључ за све. Морају се учити језици, сматра Суман. И док доноси своје традиционално послужење кхеер, пиринач у млеку и бадемима и оригинални индијски чај, прича о пријатном изненађењу кад је открила колико речи и у српском потиче из санскрита. Почела је да учи српски одмах по доласку, а речи које је открила као исте или сличне учиниле су да јој и језик и људи постану још ближи.

- Индонежански језик је најједноставнији на свету, а српски је јако компликован. Рецимо, лепо, лепа, код њих је Диа-Диа - смеје се на своје опаске. - Многе речи из санскрита сам овде уочила, као мајка, тата, брат, сестра. Мајка на хинду је дом. Где ти је мајка, ту ти је дом.

Нису то једине сличности:

- Ви волите да говорите о породици и деци. Ми исто. Волим да идем у цркве. Бог је један. Његова енергија је у сваком божијем храму. Важна је његова светлост.

Из многољудне Индије, преко исто тако пренастањених градова Индонезије, Суман се обрела у градићу са мање од 13.000 житеља. Али, то јој је омогућило да коначно оствари своје снове и пешице или бициклом, док се сунце тек протеже на хоризонту, пређе по десетак и више километара, отркивајући боје, мирисе, лепоте крајолика.

- Устајем у шест сати и ходам или возим бицикл до десет. Уживам у тим јутарњим сликама. Мислим да сам прешла 2.000 км око Ковина досад. Ако волиш нешто, онда ти то пружа задовољство.

Као пар коме је нормално да живи на различитим континентима и местима, Суман и  Сунил много путују и приватно.

- У Београду сам видела да су људи стално под стресом јер су затворени по становима. Нема једног јединог места у Србији где нисмо били. У Пожаревац сам се заљубила. И у град мостова - Зрењанин, Нови Сад је лепши од Београда, да се не увреди нико. Али Ковин ме чини срећном.

Ипак, има замерки. Каже да је Ковин град старијих људи, а тротоари су у прилично лошем стању, као да о томе нико не брине. Једном новинар, увек новинар. Рођена у породици са још три сестре и братом, које је врло рано подизала само мајка, Суман је завршила kolеy, где је била прва жена секретар студент. Но, удала се сасвим традиционално.

- Ми имамо уговорене бракове. Током студија виђала сам много људи, али кад је дошло време да се удам, урађен ми је хороскоп, у који се код нас јако верује. Довели су Сунила и оставили нас да разговарамо. После сат времена, знали смо да је то то. Једно време смо се дописивали, а после годину дана, кад је дошло време за венчање, опет се срели.

Сунил и Суман имају сина, који по сосптвеном избору студира у Делхију, а не Америци, а они у дворишту ковинске куће гаје свакојаке биљке и зачине за своје потребе. Мисле да ми једемо превише меса, а премало поврћа и с поносом показују своје домаће производе. Живе једноставно, друже се са комшијама, иду на наше свадбе и уче локалне обичаје, а Суман у последње време све то снима и поставља на свој youtubе канал. Кад то погледаш, схватиш у каквој лепоти живиш, а не видиш док ти их очи странца не открију.

Виолета Живков