Orfelinov muzički i duhovni prilog

Izložba „Srpska saborna crkva u Tabanu. Tragom nestale srpske varoši u Budimu“, rezultat saradnje Istorijskog muzeja Budimpešte, Galerije Matice srpske, Muzeja Srpske pravoslavne Eparhije budimske u Sentandreji i Srpskog instituta u Budimpešti, svedočanstvo je postojanja i nestanka srpske varoši iz 17. veka ispod Budimske tvrđave, i raskošnog katedralnog, sabornog hrama, podignutog sledećeg veka, koji je bio ukras i zaštitni znak  Tabana. Hor Orfelin je imao čast da nastupi i na svečanom otvaranju te velike izložbe u Istorijskom muzeju Budimpešte na Mitrovdan, 8. novembra 2018. godine, otpevavši  nekoliko kompozicija Kornelija Stankovića, inače rođenog u Tabanu,  i duhovnih pesama posvećenih Svetom Dimitriju, koji je bio i zaštitnik srušenog hrama. Na inicijativu Srpskog instituta u Budimpešti, hor Orfelin, čest gost u glavnom gradu Mađarske i Sentandreji, i tamošnje srpske zajednice, dobio je priliku da ponovo zapeva na istom mestu.

U skladu sa temom izložbe - rušenje hrama i nestanak  srpske varoši, i uzimajući u obzir i Veliki post, koji je u toku,  Tamara Adamov Petijević sastavila je program koji se savršeno uklapao u to.

-Kao umetniku i dirgentu uvek mi je zadovoljstvo da  iz čitave riznice blaga kakva je pravoslavna duhovna muzika, sastavim program, mada  sažeti to u sat vremena, nije lako –kaže Tamara Adamov Petijević. -  Ovog puta sam se opredelila  da slušaocima predstavimo čitavih šest vekova duhovne muzike četiri nacije -  ruske, srpske, bugarske i vizantijske, počev od 14. veka.

Kao član hora  i solista  nastupila je  Radoslava Vorgić Žuržovan, koja živi i radi u Nemačkoj, ali se rado odaziva na sve  pozive Orfelina.  Direktor Srpskog instituta Pera Lastić kaže da je u nizu pratećih sadržaja koje je ova ustanova kao suorganizator imala zadatak da pripremi uz izložbu, Orfelinov  koncert bio kruna.

- Radujem se što je koncert  bio dobro posećen i što smo u najboljem  svetlu prikazali našu umetnost i kulturu – rekao je Lastić. - Ono što vezuje koncert za izložbu jeste činjenica  da je  posvećen nekadašnjem  hramu  u srpskoj varoši. Izložba  je sastavljena od  brojnih artefakata, upotrebnih i drugih predmeta,i mislim da smo na taj način  na visokom nivou uspeli da predstavimo srpsku zajednicu  i kulturu.

Koreni srpskog pravoslavlja u Budimpešti, po rečima episkopa budimskog Lukijana, su veoma duboki.

-Naša zajednica nije velika, ali je istorijski važna što vrednuje i mađarska država – kaže vladika Lukijan. – Četrdeset i više crkava, dva manastira i druge ustanove kulture kao što su Tekelijanum, Angelijanum, ali i drugi, svedoče o tome da je ovde bio dinamičan život srpske zajednice. Naša crkva je uvrštena među pet istorijskih crkava što znači da ima posebne zakonske mogućnsti za svoj život i rad, školstvo i druge delatnosti.Budimska eparhija je trenutno veliko gradilište. S ponosom mogu da kažem da je Mađarska uz pomoć i matice, obnovila ikonostas budimske crkve koji je čudom preživeo bombardovanje 1944. i on je bio sad u kraljevom dvoru u Budimu na ovoj izložbi. Restauriran je u Galeriji Matice srpske, ali se postavljalo pitanje šta sa njim,jer je  crkva srušena. Mađarska država je našla rešenje i dala je novac da se od prve  srpske Učiteljske škole , koja je osnovana u Sentandreji, a sad radi u Somboru, osnuje muzej  Budimske eparhije. Taj posao je u završnoj  fazi i u maju bi trebalo da bude svečano otvoren.

Koliko je Orfelin i drugi ansambli kojim rukovodi Tamara Adamov Petijević rado viđen gost među Srbima u Budimpešti i Sentandreji , potvrđuju reči episkopa budimskog Lukijana, koji je čuvši da će hor nastupiti povodom zatvaranja izložbe, a pre toga i na bogosluženju  u crkvi Svetog Đorđa u Pešti , odlučio da služi liturgiju  i paraskos porginulima u NATO bombardovanju tog dana baš u  toj svetinji, koja je posle rušenja budimske crkve, postala tamošnji srpski katedralni hram.

- Budimpešta je jedno od sedšta ne samo hrišćanstva , nego i muzičke kulture kazao je vladika Lukijan. – Setimo se da je  Kornelije Stanković, ponikao u Tabanu, prvi uspeo da naše pojanje stavi u note,  što ljudi od crkve nisu verovali da može da se dogodi. Posebno nam je drago kada dođe hor Orfelin,i između radova Zaharija Orfelina, koji krase hram, počne da se razleže pojanje iz tog vremena, našem uhu veoma blisko.     

-Orfelin ove godine obeležava deceniju  postojanja – podseća Tamara i objašnjava da je taj ansambl nastao da bi se iz  hora Sveti Stefan Dečanski, koji je osnovan  za  potrebe bogosluženja, izdvojio profesioni ili poluprofesionalni  sastav, koji bi nastupao na koncertima  i priređivao razne oratorijumske i tematske projekte. – Jedni smo  od retkih koji su osposobljeni da pevaju na svim bogosluženjima u crkvi. Vladika Lukijan je jedan od episkopa koji  to ume da ceni.  Orfelin je već dobio poziv da nastupi  u maju na otvaranju  velikog novog muzejskog kompleksa u Sentandreji čemu će prisustvovati i patrijarh Irinej.

Zorica Milosavljević