Орфелинов музички и духовни прилог

Изложба „Српска саборна црква у Табану. Трагом нестале српске вароши у Будиму“, резултат сарадње Историјског музеја Будимпеште, Галерије Матице српске, Музеја Српске православне Епархије будимске у Сентандреји и Српског института у Будимпешти, сведочанство је постојања и нестанка српске вароши из 17. века испод Будимске тврђаве, и раскошног катедралног, саборног храма, подигнутог следећег века, који је био украс и заштитни знак  Табана. Хор Орфелин је имао част да наступи и на свечаном отварању те велике изложбе у Историјском музеју Будимпеште на Митровдан, 8. новембра 2018. године, отпевавши  неколико композиција Корнелија Станковића, иначе рођеног у Табану,  и духовних песама посвећених Светом Димитрију, који је био и заштитник срушеног храма. На иницијативу Српског института у Будимпешти, хор Орфелин, чест гост у главном граду Мађарске и Сентандреји, и тамошње српске заједнице, добио је прилику да поново запева на истом месту.

У складу са темом изложбе - рушење храма и нестанак  српске вароши, и узимајући у обзир и Велики пост, који је у току,  Тамара Адамов Петијевић саставила је програм који се савршено уклапао у то.

-Као уметнику и диргенту увек ми је задовољство да  из читаве ризнице блага каква је православна духовна музика, саставим програм, мада  сажети то у сат времена, није лако –каже Тамара Адамов Петијевић. -  Овог пута сам се определила  да слушаоцима представимо читавих шест векова духовне музике четири нације -  руске, српске, бугарске и византијске, почев од 14. века.

Као члан хора  и солиста  наступила је  Радослава Воргић Журжован, која живи и ради у Немачкој, али се радо одазива на све  позиве Орфелина.  Директор Српског института Пера Ластић каже да је у низу пратећих садржаја које је ова установа као суорганизатор имала задатак да припреми уз изложбу, Орфелинов  концерт био круна.

- Радујем се што је концерт  био добро посећен и што смо у најбољем  светлу приказали нашу уметност и културу – рекао је Ластић. - Оно што везује концерт за изложбу јесте чињеница  да је  посвећен некадашњем  храму  у српској вароши. Изложба  је састављена од  бројних артефаката, употребних и других предмета,и мислим да смо на тај начин  на високом нивоу успели да представимо српску заједницу  и културу.

Корени српског православља у Будимпешти, по речима епископа будимског Лукијана, су веома дубоки.

-Наша заједница није велика, али је историјски важна што вреднује и мађарска држава – каже владика Лукијан. – Четрдесет и више цркава, два манастира и друге установе културе као што су Текелијанум, Ангелијанум, али и други, сведоче о томе да је овде био динамичан живот српске заједнице. Наша црква је уврштена међу пет историјских цркава што значи да има посебне законске могућнсти за свој живот и рад, школство и друге делатности.Будимска епархија је тренутно велико градилиште. С поносом могу да кажем да је Мађарска уз помоћ и матице, обновила иконостас будимске цркве који је чудом преживео бомбардовање 1944. и он је био сад у краљевом двору у Будиму на овој изложби. Рестауриран је у Галерији Матице српске, али се постављало питање шта са њим,јер је  црква срушена. Мађарска држава је нашла решење и дала је новац да се од прве  српске Учитељске школе , која је основана у Сентандреји, а сад ради у Сомбору, оснује музеј  Будимске епархије. Тај посао је у завршној  фази и у мају би требало да буде свечано отворен.

Колико је Орфелин и други ансамбли којим руководи Тамара Адамов Петијевић радо виђен гост међу Србима у Будимпешти и Сентандреји , потврђују речи епископа будимског Лукијана, који је чувши да ће хор наступити поводом затварања изложбе, а пре тога и на богослужењу  у цркви Светог Ђорђа у Пешти , одлучио да служи литургију  и параскос поргинулима у НАТО бомбардовању тог дана баш у  тој светињи, која је после рушења будимске цркве, постала тамошњи српски катедрални храм.

- Будимпешта је једно од седшта не само хришћанства , него и музичке културе казао је владика Лукијан. – Сетимо се да је  Корнелије Станковић, поникао у Табану, први успео да наше појање стави у ноте,  што људи од цркве нису веровали да може да се догоди. Посебно нам је драго када дође хор Орфелин,и између радова Захарија Орфелина, који красе храм, почне да се разлеже појање из тог времена, нашем уху веома блиско.     

-Орфелин ове године обележава деценију  постојања – подсећа Тамара и објашњава да је тај ансамбл настао да би се из  хора Свети Стефан Дечански, који је основан  за  потребе богослужења, издвојио професиони или полупрофесионални  састав, који би наступао на концертима  и приређивао разне ораторијумске и тематске пројекте. – Једни смо  од ретких који су оспособљени да певају на свим богослужењима у цркви. Владика Лукијан је један од епископа који  то уме да цени.  Орфелин је већ добио позив да наступи  у мају на отварању  великог новог музејског комплекса у Сентандреји чему ће присуствовати и патријарх Иринеј.

Зорица Милосављевић