Polemika o statusu industrijske i indijske konoplje

na kojoj su članovi radne grupe Ministarstva zdravlja, predstavili predlog o novim regulacijama u ovoj oblasti. Sa druge strane u diskusiji je učestvovao i veći broj pojedinaca i udruženja koji smatraju da se pojedini predloženi propisi kose sa ljudskim pravima na izbor i lečenje, a odnose se na kanabis sativu, odnosno konoplju.

Prema rečima članice radne grupe, dr Jelene Janković, gotov nacrt zakona je poslat Evropskoj komisiji, što je redovna procedura predlaganje novih izmena u skladu sa Evropskim propisima i komisija je pozitivno ocenila predložene izmene.

-Prema novom predlogu nacrta zakona o kontroli psihoaktivnih supstanci, uvodi se Centar za monitoring i zavisnost od droga, u skladu sa zakonom i implementirana je saradnja sa Evropskim centrom za monitoring droga, uvođenjem novog člana 4a, koji u potpunosti definiše zadatke predviđene Evropskom regulativom- rekla je Jelena Janković.

-  Na zahtev Gradskog Zavoda za javno zdravlje, promenjen je i član zakona koji se tiče oglašavanja psihoaktivnih supstanci, i zatraženo je od nas da se u ovim izmenama jasno definiše šta su predmeti opšte upotrebe, odnosno zabrana reklamiranja preparata, slike ili crteža, a koji se odnose na predmete opšte upotrebe, jer je zavod imao nedoumice u postupanju sa proizvodima koji imaju ovakve oznake, što je novim predlogom i regulisano.

Takođe, kako kaže Dr Jelena Janković, radna grupa je dobila i zahtev da se definiše uzgoj odnosno gajenje biljaka i u skladu sa preporukama Evropske Unije i u skladu sa našim zahtevima tužilaštva i policije, doneta je odluka da se postojeći procenat od 0.3 % THC-a u biljci konoplja, smanji na 0.2 %. Na ovaj predlog, pobunili su se pojedini proizvođači industrijske konoplje, koji se već godinama bave proizvodnjom o preradom ove biljke.



-Ovaj zakon je veoma negativno uticao na mene, jer živimo u 21. veku, i umesto kao i  sve velike zemlje, da registrujemo i legalizujemo u potpunosti biljku Kanabis sativu, sa svim svojim podvrstama, mi je još restriktivnije definišemo- rekao je Jan Privizer iz Kisača, prvi proizvođač industrijske konoplje u Srbiji - Preduzetnik sam i inovator, a ne kriminalac, koji je nažalost završio na sudu zbog THC-a, a  pet i po godina redovno vadim sve potrebne dozvole, koliko se i bavim proizvodnjom industrijske konoplje.



Na kraju završim na sudu, gde je i sam sudija bio začuđen mojim prisustvom, pa bi i radna grupa  trebalo da postavi to pitanje: šta mi tražimo ovde i zašto je uopšte bilo kome palo na pamet da predloži takav zakon. Podržavati informacije stare 56 godna potvrđuje da imamo gadan problem sa intelektualnom elitom u Srbiji, ako je uopšte i imamo.



Prema Janovim rečima, potrebno je razdvojiti industrijsku od indijske konoplje, jer je razlika u tome što se u indijskoj konoplji psihoaktivna supstanca THC nalazi u visokom procentu od 15 do 25 i po brojnim dokazima ima lekovita svojstva, dok industrijska konoplja ima svega 0,01 do 0,5 procenata, te je njegovo prisustvo u indistrijskoj konoplji zanemarljivo.



-To znači da je faktički nemoguće da dođe do opijumskog dejstva u bilo kom obliku korišćenja proizvoda dobijenih od industrijske konoplje. Pošto je industrijska, koristi se kao kukuruz ili soja, samo što je profitabilnija, ekološki je prihvatljivija, a njena prerada pokriva čitavu industriju.

Predstavnica Udruženja kanabis kluba“Irka” iz Novog Sada, Maja Vasić, takođe smatra da je ograničavanje procenta THC-a u industrijskoj konoplji na 0,2%, što je strožije od svih Evropskih standarda, apsolutno nepotrebno, jer postoji mnoštvo dokaza svuda u svetu da toliko niske vrednosti poput nemaju nikakvo psihoaktivno dejstvo na čoveka i ukoliko se koristi neki proizvod od industrijske konoplje poput salatnog ulja, neće se osetiti nikakva opojna dejstva.



-Novi predlog predstavlja mere predostrožnosti koji samo štite interese krupnog kapitala i sprečavaju da Srbija bude vodič u ovom delu Evrope i Balkana u industrijskoj konoplji, i u razvoju novih ekoloških grana industrije koje bi i te kako pomogle oporavku privrede - rekla je Maja Vasić. - U Italiji na primer, po zakonu je u industrijskoj konoplji dozvoljeno 0,2 odsto THC-a,  ali se toleriše i mogućnost da će biljka u svom sazrevanju možda imati i 0,6 % THC-a u sebi. Dakle, postoji seme koje je sertifikovano na 0,2 odsto THC-a , a toleriše se prisustvo do 0,6 %. Trenutna zabrana proizvodnje bilo koje industrijske konoplje sa više od 0,2% THC-a, faktički znači potpunu zabranu proizvodnje konoplje na teritoriji Srbije, zbog toga što nemamo sertifikovana semena koji imaju toliko nizak procenat THC-a - pojašnjava Maja Vasić.



Pošto se cela biljka Kanabis sativa sa svim njenim podvrstama i varijetetima, kao i njena pojava u ekstrakovanom obliku nalaze na listi 2 Spiska o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama, koja kaže da su na toj listi opojne droge koje mogu prouzrokovati oštećenje zdravlja ljudi, novi predlozi i izmene se odnose i na zabranu lečenja kanabisom, njegovim tinkturama i ekstraktima.



Ove predložene izmene su naišli na  žestoke reakcije članova socio-kanabis klubova širom Srbije, koji već godinama promovišu upotrebu kanabisa za lečenje. Oni su na javnoj raspravi izneli svoje mišljenje i predloge, tvrdeći da postoje brojni naučni dokazi u razvijenim zemljama, koji pokazuju koliko je kanabis u svim svojim oblicima veoma koristan po ljudsko zdravlje, čak i kada se govori o prevenciji. 



- Mi ćemo podneti nekoliko predloga, od kojih je jedan brisanje THC–a (delta-9-tetrahidrokanabinoida) sa Liste kontrolisanih psihoaktivnih supstanci, i omogućavanje lečenja, naučnih istraživanja i razvoja eko-industrija- rekla je Maja Vasić. - Kao članovi brojnih Socio-kanabis klubova smatarmo da se ograničavanjem količine THC-a koje su dostupne ljudima u kanabisu, krši ljudsko pravo na izbor lečenja, prosto iz razloga što poslednjih nekoliko godina nauka o medicinskom kanabisu napreduje neverovatno brzim koracima, i postoje brojni dokazi o njegovoj lekovitosti. 

Prema njenim rečima kanabisu nije mesto na Listi 2 Spiska o PKS, pogotovo što se on tamo nalazi po konvenciji iz 1961. godine.



- Država treba da prati moderne svetske tokove u kojima je dovoljno reči da budućnost industrije, prehrane, medicine i uopšte ekonomije leži u konoplji. Imali bi smo mnogo srećniju i mnogo zdraviju naciju i ni jedan interes krupnog kapitala ne sme da stane  ispred  toga - kaže Maja Vasić.

Nekoliko organizacija je zajednički predalo zahtev za izmenu, odnosno usaglašavanje našeg krivičnog zakona sa Ustavom Srbije kao najvišim  pravnim aktom jedne države, po kom, svaki čovek ima pravo na život i na lečenje. Kanabis je biljka sa 50.000 različitih ekološki potpuno prihvatljivih mogućnosti. Kompletan uzgoj i njena prerada potpuno su bezbedni za životnu sredinu, te je i stav ”Irka” organizacije da se kanabis oslobodi svih zakonskih stega i omogući njegova široka primena.



Ivana Mikloši

Harvard istraživao uticaj



U oktobru prošle godine, objavljena je studija sa Harvarda, koja dokazuje da samo pušenje kanabisa znatno poboljšava funkcije mozga i radne sposobnosti. Na osnovu tromesečnog istraživanja, korisnici  koji su pušili kanabis nisu osetili nikakve poremećaje sposobnosti mišljenja i radnih funkcija. Naprotiv, većina je imala poboljšanja u merenjima sposobnosti, posebno kad se meri vreme potrebno za završavanje nekog posla ili zadatka. Osim toga, pacijenti su prijavili i poboljšanja kliničkih stanja i opšteg zdravlja. 

 

U Sloveniji i Hrvatskoj može na recept

Borba za legalizaciju kanabisa u medicinske svrhe nije aktuelna samo u našoj državi. Od bivših država Jugoslavije, Makedonija je oktobra prethodne godine legalizovala lekove na bazi marihuane, dok su Hrvatska i Slovenija svoje pravilnike izmenile pre dve godine, odnosno upotpunile novom stavkom - dozvoljenim lečenjem kanabisom. U tim državama lekove prepisuju isključivo lekari, a lekovi se prave u odgovarajućim apotekama.



S druge strane, kada je reč o Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini, i dalje se vode rasprave “za” i “protiv” legalizacije. Liberalna partija Crne Gore se pre tri godine formalno zalagala za legalizaciju predlažući izmene i dopune Zakona o zloupotrebi droga, pozivajući se na ozakonjenu praksu upotrebe marihuane u medicinske svrhe u nekim zemljama zapadne Evrope. Predlog novih zakonskih odredbi našao se u parlamentarnoj proceduri, ali do sada se ništa nije uradilo po tom pitanju. Pre nekoliko meseci u BiH je Ekspertna radna grupa Saveta Ministara dala zeleno svetlo “mišljenju o opravdanosti upotrebe kanabisa u medicinske svrhe”,  dok je Komora magistara farmacije Federacije uputila inicijativu za legalizaciju Ministarstvu civilnih poslova još pre dve godine. Po tom pitanju, bez konkretnih rezultata ostala je za sad i BiH.



U većini zemalja sveta je i dalje marihuana nelegalna u bilo kom obliku i za bilo koju svrhu. U nekim državama je najčešće dekriminalizovana ili se toleriše za rekreativnu upotrebu ili sadnju, dok su prodaja i transport uglavnom svuda ilegalni. Sve navedene radnje u potpunosti su legalizovane samo u Urugvaju, dok su u Americi, Puerto Riku, Holandiji, Indiji, Nemačkoj, Češkoj, Kolumbiji, Čileu i Kamboyi dekriminalizovane, odnosno legalizovane za medicinsku i ličnu upotrebu.



L. Radlovački