Srbi za nekoliko meseci nauče Peleov jezik

šestim jezikom sveta. U priči o jeziku i uopšte približavanju Brazila i Srbije kroz kulturu i umetnost na svojevrstan način se upleo srpski lingvista Mladen Ćirić i to baš u momentu kada kod nas, kao i u svetu, raste interesovanje i potreba za učenjem brazilsko – portugalskog. I porast onih koji bi da progovore, a ne samo zaigraju u ritmu karaoka, ne čudi, ne zbog toga što će krenuti ka kultnom karnevalu planete u Riju, već zbog događaja kojim je okrenuta skoro kompletna populacija svih meridijana. Nakon Svetskog prvenstva u fudbalu sledi Olimpijada 2016, kojoj će domaćin biti ova najveća zemlja Latinske Amerike, u ekonomiji prva na tom udaljenom, ali prijateljskom kontinentu, a na planeti na sedmom mestu. Stoga je svuda sve potrebnija literatura za učenje, kako zbog zabave i sporta, tako i sveprisutnih biznis veza.

I tu stižemo u cenatar priče, odnosno ličnosti koja je boji na svoj način. Zanimljivo je, dakle, da je jedan od autora takvog štiva, distribuiranog po ambasadama i drugim institucijama te zemlje po celom svetu, upravo srpski lingvista Ćirić. Budući da je svuda po planeti izuzetno malo ovakvih publikacija, Ministarstva spoljnih poslova Brazila dalo je podršku za objavljivanje uybenika profesora Giljerme Sera Piča i našeg lingviste.

– Giljnjrmo Sera Pič je na ideju došao shvativši šta je učenicima teško i zanimljivo tokom kurseva brazilsko – portugalskog, koje drži u Beogradu. On je, inače, profesor portugalskog i francuskog, a mene je uključio kao nekoga koga smatra dobrim poznavaocem jezika. Već sam sastavio jedan srpsko–portugalski rečnik, bavim se prevođenjem i takođe kao on, istražujem oblast brazilsko – portugalskog jezika, priča u razgovoru za “Dnevnik” Mladen Ćirić, koji je i službenik Odeljenja za kulturu ambasade Brazila u Beogradu.

On napominje da se čist portugalski razlikuje od brazilskog skoro koliko srpski i makedonski, ali da se narodi te dve zemlje dobro sporazumevaju.

– Na raznim meridijanima, pa i kod nas, sve je prisutnija brazilska kultura – književnost, muzika, ples, borilačke veštine, pa postoji određeni broj onih koji žele da progovore taj jezik. Uče ga i iz raznih pobuda, zbog mešovitog braka, odlaska na rad, školovanje ili doškolovavanje. Ako tamo hoćete da se upišete u neku obrazovanu instituciju, morate položiti zvanični ispit sa sertifikatom o znanju jezika. Na to je ustvari fokusiran ovaj uybenik - objašnjava Ćirić.

Pošto su razlike između čistog portugalskog i brazilsko – portugalskog već dostigle određeni stepen, mnogo veći nego, na primer, britansko - engleski i američko – engleski, javila se potreba da se prave posebni didaktički materijali. I Ministarstvo spoljnih poslova Brazila finansiralo je i institucionalno podržalo uybenik profesora Piča i našeg sagovornika, promovišući štivo na svim kontinentima, gde god ima svoja predstavništva, odnosno ambasade i konzulate.

– Možda su prepoznali i inovativnost, originalnost, u odnosu na druge projekte. Inače, i nije nam bila namera da se uybenik napravi samo za našu sredinu, već za sva tržišta, pa je zato jednojezičan. Prati ga CD sa 37 autentičnih audio zapisa, dobijenih od tamošnjih radio stanica. To su kratke vesti, reklame, najave, oglasi... Dakle, sve je autentično, ništa nije konstruisano zarad olakšavanja učenicima. Cilj je da se susretnu sa autentičnim dokumentima iz brazilske svakodnevnice. To se odnosi i na većinu upotrebljenih tekstova u knjizi – objašnjava Ćirić.

Uybenik je prvenstveno osmišljen za rad sa profesorom koji će voditi kroz kurs. Štivom su autori imali naum i da maksimalno razbiju stereotipe o Brazilu koje drugi uybenici forsiraju, pre svega misleći na plaže, karnevale, fudbal, kafu, amazonske prašume...

– Ova knjiga nastoji da pruži realnu sliku Brazila, koji ima dosta toga što i Evropa ili SAD, ni po čemu ne zaostaje, ali i da prikaže malo poznate stvari. Tako se na primer spominje i brazilska zima, da i tamo može da pada sneg - priča Ćirić. 

Naš sagovornik objašnjava da je jezik te zemlje iz pozicije govornika srpskog verovatno teži nego španski, italijanski ili neki drugi romanski jezik, ali ne toliko koliko oni koji nose epitet egzotičnih poput turskog, kineskog ili japanskog.

– Iskustva pokazuju da naši ljudi mogu da ga savladaju za neko pristojno vreme, a posle dva, tri meseca intenzivnog rada, počinju da se sporazumevaju, pogotovo ako već govore neki romanski jezik - kaže Ćirić.

Vladimir Đuričić

Izborni predmet na fakultetu

Prilikom priređivanja uybenika nastojao je da ga učini što lakšim za učenje, onakvim kakvim ga je on zamišljao kao školarac, žudeći za ovakvim štivom, kursevima kojih u Beogradu, Novom Sadu i ostalim gradovima u to vreme nije bilo, pa ni interneta.

– Sada postoji čak i kao izborni predmet na fakultetu, ali i dalje ne može da se studira. Zato sam upisao španski jezik na Filološkom fakultetu u Beogradu, ali brazilski nisam prestajao sam da učim na razne načine. Preko muzike, prevođenja sam dostigao određeni nivo. Onda sam zbog usavršavanja nekoliko meseci proveo u Brazilu. Stečeno znanje mi je omogućilo da se bavim ovim o čemu razgovaramo, kao i kulturom u okviru ambasade - priča Mladen Ćirić. Ko hoće izvorno da se suoči sa svim što skriva zemlja legendarnog Pelea sad ima mogućnost da za par meseci to učini na brazilsko - portugalskom.