Sve više dece i žena alkoholičara

Poslednjih godina u trendu je povećanje ljudi koji piju, s jedne, i povećanje popijanog alkohola po glavi stanovnika, s druge strane. Zabrinjava, a vodeći je trend, da se u poslednje vreme alkohol proba u sve mlađim godinama, dodao je Vujošović.

„Alkohol se više ne proba u 15. ili 16. godini, nego je sve više prisustan kod dece sa 12 ili 13 godina”, rekao je Vujošević, na stručnom skupu na temu „Čovek i zavisnost” u Gerontološkom centru u Jagodini.

Nema podele na ženski i muški alkoholizam, do skora je odnos muških i ženskih alkoholičara bio jedan prema 12 ili 13, sada je jedan prema tri. Žene su alkoholizam ranije krile, sada piju po muškom obrascu i to je nešto što je glavna promena u odnosu na raniji period, objasnio je Vujošević.

On je ocenio „da se alkoholizam, od svih psihijatrijskih obolenja, najmanje leči” i dodao da se na lečenje javlja svaki deseti čovek koji ima problema sa alkoholizmom.

„Zadatak društva, medicina je tu sama potpuno nemoćna, je u prventivi, u opštoj kampanji i edukaciji mladih ljudi, i ona mora ići na sve niže i niže uzraste”, rekao je Vujošević.

Društvo ima veoma licemeran stav kada je u pitanju alkoholizam „podržava alkohol i pijanje i sve što prati takav način života a onog trenutka kada alkoholizam postane porobelm, kada pređe u bolest svi okreću glavu od tog pojedinca. To je licemeran stav celokupnog društva kako god mi to nazivali”, istakao je Vujošević.

U narednom periodu treba raditi kako na edukaciji mladih ljudi tako i onih koji rade sa mladim ljudima na lečenju bolesti zavisnosti i alkoholizma i omogućiti lečenja svih onih koji su prekoračili granicu socijalno prihvatljivog pijenja, ocenio je on.

Troškovi države za lečenje alkoholičara su ogromni, lečenje bolesti zavisnosti je izuzetno skupo i na zapadu se o tome mnogo više vodi računa. Najjefitinija je prevencija, samo je treba pokrenuti, kaže Vujošević.

Vujošević je istakao da nema pravila koja profesija više pije, „alkoholizma ima među svim slojevima i među doktorima i među novinarima, zaista svuda, nisu alkoholičari samo oni koji se vide pijani na ulici”.

„Alkoholizam je prisutan u celokupnom društvu i za razliku od drugih supstanci zavisnosti, mnogo je bolje prihvaćen, odomaćen u svakoj sredini, i u zapadnoj kulturi se smatra kao deo društva”, rekao je Vujošević.

Psihijatar i psihoterapeut Tomislav Sedmak je istakao da alkohličari teško prihavatju da imaju problem, i suština je da prihvataju da se leče, kada se uplaše da će nešto izgubiti.

„Dok god smatra da ne gubi ništa nastavlja da bude alkoholičar. Vrhunska i najefikasnija motivacija za lečenje alkoholičara je porodica”, rekao je Sedmak. Na primer, pretnja supruge, sa dovoljno pouzdanosti, da će ga ostaviti i razvesti se, dodao je on i ocenio da „čak ni telesno zdravlje nije ubedljiva motivacija za lečenje alkoholičaru”, objasnio je Sedmak.

Predavanju je prisustovalo više od 50 lekara, psihijatara, psihologa, defektologa i socijalnih radnika ustanova Srbije, gerontoloških centara i Kazneno popravnog zavoda u Ćupriji.

(Tanjug)

Odgovornost i na industriji pića

Velika je odgovornost i na industriji pića koja se reklamira, na primer pivo i vino, i ljudi to prihvataju ne razmišljajući o tamnoj strani alkoholizma. Jedno vreme bila je apsolutna zabrana reklamiranja alkoholnih pića, istakao je psihijatar Vujošević.