Све више деце и жена алкохоличара

Последњих година у тренду је повећање људи који пију, с једне, и повећање попијаног алкохола по глави становника, с друге стране. Забрињава, а водећи је тренд, да се у последње време алкохол проба у све млађим годинама, додао је Вујошовић.

„Алкохол се више не проба у 15. или 16. години, него је све више присустан код деце са 12 или 13 година”, рекао је Вујошевић, на стручном скупу на тему „Човек и зависност” у Геронтолошком центру у Јагодини.

Нема поделе на женски и мушки алкохолизам, до скора је однос мушких и женских алкохоличара био један према 12 или 13, сада је један према три. Жене су алкохолизам раније криле, сада пију по мушком обрасцу и то је нешто што је главна промена у односу на ранији период, објаснио је Вујошевић.

Он је оценио „да се алкохолизам, од свих психијатријских оболења, најмање лечи” и додао да се на лечење јавља сваки десети човек који има проблема са алкохолизмом.

„Задатак друштва, медицина је ту сама потпуно немоћна, је у првентиви, у општој кампањи и едукацији младих људи, и она мора ићи на све ниже и ниже узрасте”, рекао је Вујошевић.

Друштво има веома лицемеран став када је у питању алкохолизам „подржава алкохол и пијање и све што прати такав начин живота а оног тренутка када алкохолизам постане поробелм, када пређе у болест сви окрећу главу од тог појединца. То је лицемеран став целокупног друштва како год ми то називали”, истакао је Вујошевић.

У наредном периоду треба радити како на едукацији младих људи тако и оних који раде са младим људима на лечењу болести зависности и алкохолизма и омогућити лечења свих оних који су прекорачили границу социјално прихватљивог пијења, оценио је он.

Трошкови државе за лечење алкохоличара су огромни, лечење болести зависности је изузетно скупо и на западу се о томе много више води рачуна. Најјефитинија је превенција, само је треба покренути, каже Вујошевић.

Вујошевић је истакао да нема правила која професија више пије, „алкохолизма има међу свим слојевима и међу докторима и међу новинарима, заиста свуда, нису алкохоличари само они који се виде пијани на улици”.

„Алкохолизам је присутан у целокупном друштву и за разлику од других супстанци зависности, много је боље прихваћен, одомаћен у свакој средини, и у западној култури се сматра као део друштва”, рекао је Вујошевић.

Психијатар и психотерапеут Томислав Седмак је истакао да алкохличари тешко прихаватју да имају проблем, и суштина је да прихватају да се лече, када се уплаше да ће нешто изгубити.

„Док год сматра да не губи ништа наставља да буде алкохоличар. Врхунска и најефикаснија мотивација за лечење алкохоличара је породица”, рекао је Седмак. На пример, претња супруге, са довољно поузданости, да ће га оставити и развести се, додао је он и оценио да „чак ни телесно здравље није убедљива мотивација за лечење алкохоличару”, објаснио је Седмак.

Предавању је присустовало више од 50 лекара, психијатара, психолога, дефектолога и социјалних радника установа Србије, геронтолошких центара и Казнено поправног завода у Ћуприји.

(Танјуг)

Одговорност и на индустрији пића

Велика је одговорност и на индустрији пића која се рекламира, на пример пиво и вино, и људи то прихватају не размишљајући о тамној страни алкохолизма. Једно време била је апсолутна забрана рекламирања алкохолних пића, истакао је психијатар Вујошевић.