light rain
24°C
26.07.2025.
Нови Сад
eur
117.18
usd
99.8041
Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Нови Сад
  • Бачка Паланка
  • Бачка Топола
  • Бечеј
  • Београд
  • Инђија
  • Крагујевац
  • Лесковац
  • Ниш
  • Панчево
  • Рума
  • Сомбор
  • Стара Пазова
  • Суботица
  • Вршац
  • Зрењанин

ФРАН­ЦУ­СКИ МОСТ ИЗ­МЕ­ЂУ ПРО­ШЛО­СТИ И ДИ­ГИ­ТАЛ­НЕ БУ­ДУЋ­НО­СТИ Кан по­ве­зан са Но­вим Са­дом кроз за­јед­нич­ку ви­зи­ју

25.07.2025. 14:07 14:16
Пише:
Извор:
Дневник/ А. Брзак
нови сад
Фото: В. Величковић

Ка­да је Но­ви Сад 2023. го­ди­не до­био пре­сти­жну ти­ту­лу УНЕ­СКО кре­а­тив­ног гра­да у обла­сти ме­диј­ских умет­но­сти, отво­ри­ле су се но­ве мо­гућ­но­сти за ме­ђу­на­род­ну са­рад­њу и раз­ме­ну ис­ку­ста­ва.

Је­дан од гра­до­ва с ко­јим Но­ви Сад са­да де­ли ову зна­чај­ну ти­ту­лу је­сте Кан, фран­цу­ски град по­знат по свом култ­ном филм­ском фе­сти­ва­лу, али и по стра­те­шком раз­во­ју ди­ги­тал­не умет­но­сти и ино­ва­ци­ја у кул­ту­ри. 

Ова па­ра­ле­ла ни­је са­мо фор­мал­на – Кан и Но­ви Сад има­ју по­тен­ци­јал да бу­ду са­ве­зни­ци у ја­ча­њу ви­дљи­во­сти ме­диј­ских умет­но­сти у ши­рем европ­ском и гло­бал­ном кон­тек­сту.

Кан је УНЕ­СКО при­зна­ње до­био 2021. го­ди­не, а оно је пред­ста­вља­ло кул­ми­на­ци­ју ви­ше­го­ди­шњег ра­да на по­зи­ци­о­ни­ра­њу гра­да као кул­тур­ног и ди­ги­тал­ног цен­тра. Иако у све­ту нај­ви­ше ре­зо­ни­ра због свог филм­ског фе­сти­ва­ла, Кан ни­је остао за­тво­рен у тра­ди­ци­о­нал­не окви­ре сед­ме умет­но­сти. 

На­про­тив, град је раз­вио сна­жне про­гра­ме ко­ји об­у­хва­та­ју ви­део умет­ност, ди­ги­тал­не ин­ста­ла­ци­је, ин­тер­ак­тив­ни ди­зајн, вир­ту­ел­ну ре­ал­ност и ур­ба­не про­јек­те ко­ји спа­ја­ју тех­но­ло­ги­ју и умет­нич­ки из­раз.

Од цр­ве­ног те­пи­ха до ди­ги­тал­них плат­фор­ми

За раз­ли­ку од гла­му­ра ко­ји че­сто до­ми­ни­ра у пер­цеп­ци­ји Ка­на, су­штин­ски раз­вој ме­диј­ских умет­но­сти у овом гра­ду осла­ња се на де­цен­тра­ли­зо­ва­ну али сна­жно по­др­жа­ну кул­тур­ну ин­фра­струк­ту­ру. 

Град спро­во­ди број­не ре­зи­ден­ци­јал­не про­гра­ме за умет­ни­ке, као и про­јек­те ко­ји по­ве­зу­ју мла­де ства­ра­о­це са ин­ду­стри­јом и обра­зо­ва­њем. По­себ­на па­жња по­све­ће­на је ин­клу­зи­ји и рав­но­те­жи из­ме­ђу умет­нич­ке сло­бо­де и ко­мер­ци­јал­не одр­жи­во­сти, што је иза­зов са ко­јим се су­о­ча­ва и Но­ви Сад.

У окви­ру сво­јих стра­те­шких до­ку­ме­на­та, Кан је ме­диј­ске умет­но­сти де­фи­ни­сао као сред­ство по­ве­зи­ва­ња за­јед­ни­це и уна­пре­ђе­ња ква­ли­те­та ур­ба­ног жи­во­та. Јав­не ин­тер­вен­ци­је, фе­сти­вал­ски про­гра­ми и еду­ка­тив­не ра­ди­о­ни­це укљу­чу­ју гра­ђа­не свих ге­не­ра­ци­ја и про­фи­ла, чи­ме се гра­ди пар­ти­ци­па­тив­ни мо­дел раз­во­ја кул­ту­ре. 

Упра­во ова­кав мо­дел мо­же би­ти ин­спи­ра­ти­ван за Но­ви Сад, ко­ји у пост­ти­ту­лар­ном пе­ри­о­ду тре­ба да про­на­ђе соп­стве­ну фор­му­лу одр­жи­во­сти и ду­го­роч­ног раз­во­ја. У ур­ба­ној по­ли­ти­ци Ка­на умет­ност за­у­зи­ма цен­трал­но ме­сто – не као украс, већ као ме­ха­ни­зам осна­жи­ва­ња. 

Кроз про­јек­те као што су „Can­nes XR” и „Can­ne­se­ri­es”, град се по­зи­ци­о­ни­ра и у обла­сти ви­део-ига­ра, вир­ту­ел­не ре­ал­но­сти и тран­сме­диј­ског при­по­ве­да­ња. Ове обла­сти су упра­во део ши­ре де­фи­ни­ци­је ме­диј­ских умет­но­сти ко­ју про­мо­ви­ше УНЕ­СКО, а Но­ви Сад се тек на­ла­зи у фа­зи от­кри­ва­ња њи­хо­вог пу­ног по­тен­ци­ја­ла.

За­јед­нич­ки хо­ри­зон­ти за два гра­да 

Са­рад­ња из­ме­ђу Ка­на и Но­вог Са­да мо­же би­ти ви­ше­слој­на – од за­јед­нич­ких умет­нич­ких про­дук­ци­ја и раз­ме­на умет­ни­ка, до ин­сти­ту­ци­о­нал­ног уче­ња и осми­шља­ва­ња мо­де­ла кул­тур­них по­ли­ти­ка. Ис­ку­ство Ка­на у про­мо­ци­ји и ин­тер­на­ци­о­на­ли­за­ци­ји фе­сти­ва­ла мо­же по­мо­ћи Но­вом Са­ду у ши­ре­њу до­ме­та сво­јих про­гра­ма по­пут Ка­ле­и­до­ско­па кул­ту­ре, До­че­ка или Ser­bia Ga­ming We­ek-a. 

Та­ко­ђе, Кан се све ви­ше окре­ће одр­жи­во­сти у кул­ту­ри – ка­ко кроз еко­ло­шки од­го­вор­ну про­дук­ци­ју до­га­ђа­ја, та­ко и кроз ди­ги­тал­ну ин­клу­зи­ју – што је ва­жно пи­та­ње и за бу­ду­ћи раз­вој Но­вог Са­да.

Док се Кан су­о­ча­ва са иза­зо­ви­ма ма­сов­ног ту­ри­зма и за­си­ће­но­сти кул­тур­не по­ну­де, Но­ви Сад има пред­ност раз­ви­ја­ња аутен­тич­ног и ин­клу­зив­ног иден­ти­те­та. Ипак, ис­ку­ство фран­цу­ског гра­да мо­же по­слу­жи­ти као ком­пас за из­град­њу ло­кал­них мо­де­ла ко­ји ба­лан­си­ра­ју из­ме­ђу ин­тер­на­ци­о­нал­не пре­по­зна­тљи­во­сти и ло­кал­ног уче­шћа.

На кра­ју, и Кан и Но­ви Сад де­ле за­јед­нич­ку ви­зи­ју: град не тре­ба да бу­де са­мо сце­на умет­но­сти, већ њен ак­тив­ни уче­сник. Као део исте мре­же, ова два гра­да има­ју при­ли­ку да за­јед­но об­ли­ку­ју бу­дућ­ност ме­диј­ских умет­но­сти у Евро­пи – по­ве­за­но, хра­бро и са ја­сном дру­штве­ном свр­хом.

Извор:
Дневник/ А. Брзак
Пише:
Пошаљите коментар