Agrar blista u evrima, a podbacuje u dolarima
izvozu indirektno) dobrim delom doprineo loš standard građana.
U prva četiri meseca ove godine Srbija je izvezla poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda u vrednosti od 887,6 miliona dolara, što je 21 odsto ukupnog izvoza i pad od 2,6 odsto u odnosu na prošlu godinu. Istovremeno, vrednost uvoza u visini od 456,6 miliona dolara je za 12,1 odsto manja. Suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni poljoprivredno-prehrambenih proizvoda od januara do kraja aprila ima rast od 9,9 odsto i iznosi 431 miliona dolara, a stopa pokrivenosti uvoza izvozom je 194,4 odsto.
Posmatrano u evrima, izvoz robe poljoprivredno-prehrambenog porekla u prva četiri meseca je iznela 795,5 miliona, što predstavlja rast od 19,8 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, dok uvoz od 409,4 miliona evra viši 8,2 odsto. Suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u periodu januar-april 2015. godine, ima rast od 35,2 odsto i iznosi 386,1 milion evra.
- Relativno skromno realizovani rezultati u spoljnotrgovinskoj razmeni je osnovna karakteristike položaja poljoprivrede i prehrambene industrije Srbije tokom prva četiri meseca 2015. godine - kaže za “Dnevnik” agrarni analitičar Vojislav Stanković. - Pad vrednosti uvoza je posledica smanjene tražnje na domaćem tržištu prehrambenih proizvoda. Smanjena kupovna moć domaćih potrošača koji za hranu po članu domaćinstva imaju oko 62 evra mesečno, kao i smanjena tražnja, predstavljaju veću uvoznu zaštitu od carinskih opterećenja.
Objašnjavajući korelaciju životnog standarda i spoljne trgovine, naš sagovornik navodi da veličina domaćeg tržišta ima značajnu ulogu u komparativnim prednostima. Veliko tržište, jasno je, omogućava veliki obim proizvodnje i niže troškove proizvodnje, pa samim tim i komparativne prednosti zemlje na međunarodnom tržištu. Pad vrednosti uvoza je takođe posledica smanjene agregatne tražnje na domaćem tržištu prehrambenih proizvoda. Pad kupovne moći domaćih potrošača i smanjena tražnja su verovatno veća uvozna zaštita od carinskih opterećenja, sa izuzetkom sirovog i termički obrađenog mleka i mlečnih prerađevina, navodi Stanković.
Najznačajniji poljoprivredni izvozni proizvodi su kukuruz, smrznuta malina, cigarete, jabuke, šećer, ulje od suncokreta i bezalkoholna pića. Sa druge strane, najvažniji uvozni poljoprivredni proizvodi su sirova kafa, banane, pomorandže, duvan, seme suncokreta, jabuke, svinjsko meso i preparati na bazi ekstrakta i esencija.
Najznačajniji partneri su pored zemalja EU i zemalja zapadnog Balkana (CEFTA) potpisnice multilateralnog sporazuma o slobodnoj trgovini kao i tržište Ruske Federacije sa kojom Srbija ima bilateralni sporazum o liberalizaciji trgovine.
- Od 2001. Srbija ima pozitivan spoljnotrgovinski saldo u razmeni sa EU. Suficit raste iz godine u godinu, tako da je sa 170 miliona dolara iz 2001, povećan na 1.505 miliona dolara u 2014. godini. U strukturi izvoza poljoprivrede Srbije, EU je poslednjih godina zastupljena sa 49-54 odsto, dok je u strukturi uvoza učešće EU u rasponu između između 45-67 odsto - kaže Stanković.
S. Gluščević
Prelevmani dobro rešenje
Udruženje proizvođača mleka Mačvanskog okruga pozdravlja odluku Vlade Srbije o uvođenju prelevmana na uvoz mleka i mlečnih proizvoda na čemu je to udruženje insistiralo od početka marta.
„Ukazujemo da je zbog krize u mlekarstvu, izazvane prekomernim uvozom, jedan deo proizvođača (uglavnom malih) odustao od dalje proizvodnje, a da su mnogi imali to u planu u narednom periodu”, saopštilo je udruženje.