DA LI ZNATE ŠTA JE AI BUĆKURIŠ? Nije nimalo naivan; Od zombi utakmica do političkih manipulacija DEZINFORMACIJE SE ŠIRE BRZINOM SVETLOSTI

Na internetu sve češće nailazimo na sadržaje koji deluju čudno, zbunjujuće ili jednostavno loše. Iza njih najčešće stoji veštačka inteligencija, a taj fenomen se sve češće opisuje izrazom AI Slop, što se kod nas slobodno prevodi kao "AI bućkuriš" - smesa niskokvalitetnog, brzo sklepanog sadržaja koji preplavljuje digitalni prostor.

Ovi sadržaji, bilo da su u pitanju tekstovi, slike, video-snimci ili muzika, najčešće se prave brzo, jeftino i automatski, bez mnogo truda, i to zahvaljujući lako dostupnim AI alatima.
Iako mogu delovati bezazleno, AI bućkuriši često služe da privuku pažnju, manipulišu, šire dezinformacije, ili jednostavno potisnu kvalitetan i autentičan sadržaj.

Od zombija na YouTube-u do "virtuelnih" bendova na Spotifaju
U analizi koju je britanski Guardian objavio sredinom 2025. godine, pokazalo se da je čak 9 od 100 YouTube kanala sa najbržim rastom zasnovano na veštačkoj inteligenciji, od bizarnih fudbalskih "zombi" utakmica do sapunica sa mačkama.
Na Spotifaju se pojavio i veštački kreiran bend "The Velvet Sundown" sa celom pričom, identitetom i nizom pesama. Iako zvuči kreativno, iza svega stoji AI, bez ijednog stvarnog muzičara.

Ljudi često eksperimentišu sa AI alatima i sadržaj koji naprave dovoljno je zanimljiv da privuče publiku, a kada je pažnja tu, dolazi i novac kroz algoritamsku monetizaciju.

Kvalitet gubi bitku protiv kvantiteta
Brzina i jednostavnost pravljenja ovakvog sadržaja znači da se on može masovno proizvoditi. To je postao problem i za ozbiljne medije. Poznati SF magazin Clarkesworld je 2024. godine privremeno prestao da prima tekstove jer su urednici bili preplavljeni AI generisanim radovima.

Čak i Vikipedija, kao jedan od ključnih izvora informacija, suočava se sa izazovom, kako prepoznati i ukloniti AI sadržaj niskog kvaliteta pre nego što naruši kredibilitet celog sistema.

AI bućkuriš u službi dezinformacija i manipulacije
AI bućkuriš više nije samo estetski problem. On se sve više koristi u političke i propagandne svrhe. Tokom uragana Helen u SAD, protivnici predsednika Bajdena delili su lažne AI-generisane slike koje su izgledale kao dokaz lošeg postupanja vlasti, iako su bile potpuno izmišljene.

I kada je jasno da je nešto generisano veštačkom inteligencijom, ljudi često nemaju vremena ili znanja da to prepoznaju. Pogledaju u prolazu i poveruju, što otvara prostor za opasne manipulacije.

AI protiv umetnika i kreativaca
Kreativna industrija posebno trpi. Umesto stvarnih pisaca, muzičara, dizajnera i ilustratora, sve češće se koriste jeftine AI alternative. To ne samo da smanjuje prihode umetnika, već i potiskuje njihov rad iz vidokruga publike jer algoritmi favorizuju ono što se lako i masovno konzumira.

AI slike, tekstovi i muzika često prođu „ispod radara" algoritama i završe visoko u pretragama i feedovima, dok autentičan sadržaj ostaje u senci.

Kako se boriti protiv bućkuriša?
Nažalost, većina platformi još uvek nema dovoljno dobar sistem za prepoznavanje AI smeća. Ali, kao korisnici možemo da reagujemo:

Prijavite štetan sadržaj gde god je to moguće
 

Dodajte komentar sa kontekstom kako bi drugi korisnici razumeli o čemu se radi
Označite generisani sadržaj ukoliko platforma to omogućava
Zagađenje digitalnog prostora
AI nas je već naterao da sumnjamo u fotografije i video-snimke.

Sada, zbog sveprisutnog bućkuriša, počinjemo da gubimo poverenje i u informacije, vesti i umetnički sadržaj.

Količina smeća koju AI ostavlja za sobom ozbiljno narušava kvalitet onlajn prostora. I ako se na vreme ne uvedu pravila i mehanizmi kontrole, medijski pejzaž će postati još nepouzdaniji i haotičniji.

(M.A./EUpravo zato/rts.rs)