Banke sve manje veruju privrednicima

dođe da zatraži neko od privrednika, susreće se s mnogo nepovoljnijim uslovima: njima se krediti za obrtna sredstva i investicije nude uz stopu od devet odsto. Još su skuplji zajmovi za likvidnost, gde su stope u proseku 11 odsto. Uprkos tako visokim stopama, privredi se krediti teško odbravaju. Izgleda da bankari privrednicima sve manje veruju.

Suma zajmova odobrenih preduzećima lane je bila 1.393,19 milijarde dinara. To je tek 0,3 odsto više nego godinu ranije. Razloga za mali obim i visoke kamate ima više, a poboljšalje može doneti samo ubrzavanje reformskih procesa.Jedan od bitnih činilaca koji kamate kod nas drži na visokom nivou je rešavanje problema nenaplativih kredita.



Suma NPL-a je kod nas izuzetno visoka – 3,6 milijardievra. U Srbiji je svaki peti kredit nenaplativ, a tu prednjači privreda. O tome da je vraćanje kredita privredi daleko teže nego građanima svedoče i podaci Udruženja banaka vezani za kašnjenje u otplati. Dok je kod stanovništva to 7,3 odsto, kod pravnih lica je 19,3 procenta.



O problemu nenaplativih zajmova ekonomski stručnjak Saša Đogović kaže:

– Potrebno je ubrzati reformske procese – naglašava Đogović. – Nas tek čeka otvaranje nekih veoma bolnih poglavlja. Pre svega, potrebno je završiti priču vezanu za preduzeća u restukturiranju. Ko ima šansu na tržištu i može da preživi, treba da nastavi da radi, bilo da se radi o delu preduzeća ili celoj kompaniji. Ako nema šansi, trebalo bi hitno okončati stečajni postupak.



Drugo veliko poglavlje su javna preduzeća i ona u državnom vlasništvu. Profesionalno upravljanje je glavni uslov da se postižu bolji rezultati. To podrazumeva i bolne rezove. Jedno od bolnijih pitanja koja se moraju rešiti je višak zaposlenih. Dok se to ne reši, svi ćemo, kao poreski obveznici, plaćati cehove za preduzeća kojima se ne upravlja profesionalno, poput „Železnica Srbije” ili „Srbijagasa”. A jedna od negativnih posledica toga su i visoke kamate koje se nude privredi.



U bankama pak kažu da, pre nego što klijentu ponude kredit s odgovarajućim uslovima, procenjuju sve što je neophodno da bi se uverili u to da zajam može i da vrati. Gleda se poslovanje preduzeća, zatim kako je kompanija ranije vraćala pozajmice i da li je tu bilo problema. Poželjno je i da preduzeće koje traži kredit ima otvoren račun kod banke kojoj se obratilo i da to nije samo formalno već da tu drži depozit.



Osim toga, poslovanje firme treba da bude dobro i u plusu. Kredit se lakše odobrava ako je obezbeđen dobrom hipotekom. Poželjno je da ona bude nekoliko puta veća od zajma koji banka odobrava. Ako klijent sve te uslove ispunjava, može se nadati da će dobiti kamatu bližu onoj građanskoj.



D. Vujošević 

 

Strategija za loše zajmove

Vlada je donela strategiju za smanjenje NPL-a. Kada se ova godina zvarši, broj zajmova koji su bez šanse za vraćanje trebalo bi da bude niži. Ali, to samo po sebi neće biti dovoljno da kamate namenjene privrednicima kliznu naniže.