Bitkoini ne mogu na kursnu listu

poput virtuelnog novca - bitkoina, još uvek traže svoje mesto na tržištu. Iako se njima već godinama trguje i postoje onlajn prodavnice gde se samo njima kupuje, bankari su još uvek skeptični i kažu da iako bitkoini i sve ostale varijante virtuelnog novca imaju svoje prednosti, još uvek prema njima treba biti oprezan. 

-Od ovih valuta je najpoznatiji svakako bitkoin jer se prvi i pojavio i najviše se koristi, ali u opticaju ima bar još stotinu modaliteta takvog surogat novca. Među njima je poznat i lajtkoin koga nazivaju digitalnim srebrom. To su nove globalne valute i ti paranovčani oblici predstavljaju alternativne platne mreže. Moram da naglasim da su to neformalne valute, ali ih državni i nacionalni autoriteti za sada uglavnom ne zabranjuju.Tako kreiran novac nema podlogu u zlatu ili nekom drugom plemenitom metalu, a iza njega ne stoje ni vlade ni centralne banke, ni globalne finansijske insitucije, čak ni grupe međunarodnih banaka. Ovaj novac se kreira ograničeno, funkcioniše isključivo preko interneta i istina je da beleži sve veći broj korisnika - pojašnjava dr Branko Živanović, profesor Beogradske bankarske akademije.

Prema njegovim rečima, virtualne valute su laka za upotreba, ali imaju i drugih prednosti za korisnike.

- Nema banke ili posrednika pa samim tim ni bankarskih provizija pa ni uvida u saldo korisnika. Kompanijama to može sniziti cene proizvoda i usluga, a istovremeno i olakšati međunarodnu realizaciju. To znači da će se kompanijama koje svoju robu ili usluge nude putem kataloga povećati promet. Nije daleko dan kada će se pojaviti krediti koje će kompanije davati u ovim valutama, a dobijaće ih potrošači jer to može da pospeši prodaju - kaže dr Živanović i dodaje da isto tako postoje i mane. 

-Iza ovih valuta ne stoji  autoritet, ni u međunarodnim, ni u nacionalnim okvirima, koji bi garantovao vrednost u slučaju spora ili da dođe do toga da one ne mogu da se koriste. Promena vrednosti kod njih je rekao bih hirovita, dnevno varira i do deset odsto. Dešava se takođe  da im se u kratkim vremenskim intervalima duplira vrednost. To pokazuje odsustvo fundamentalne vrednosti valute. Kako se povećava tražnja za ovim valutama tako isto može i da se padne. Zidanje vrednosti ovih valuta je poput piramide sa skromnim materijalnom pokrićem. Posebno bi nadležni u državama trebali da budu oprezni prema ovoj vrsti novca.. One tu mogu znatno da izgube kod fiskalnih zahvatanja odnosno poreza, a preti im i ugrožavanje kod sprovođenja monetrane i kontrolne politike - objašnjava dr Živanović.

Samim tim, naš sagovornik kaže da ih je nepouzdano štedeti jer njihova vrednost može naglo da poraste ali i da padne, bukvalno preko noći. Moguća je zamena za pravi novac i te transakcije se svakodnevno obavljaju u velikom obimu, međutim nema nikakvih garancija kada je u pitanju njihova stabilnost.

Prema Živanovićevim rečima, korisnici bitkoina nisu bezbedni kada je u pitanju vrednost, ali se za sada pokazalo da su manje šanse za zloupotrebu.

-Kao rezultat visoke tehnologije i odličnog softvera njihov opticaj prilično dobro funkcioniše. Ali to neće trajati večno i tek treba očekivati veće krize odnosno neočekivano prelivanje, hakerisanje i uopšte ilegalne upade u sistem i slične zloupotrebe. Verujem da će najveći broj diverzija doći iz redova  dobrih poznavalaca pa i kreatora ove ideje i njene kriptografije kao što se dešavalo ranije u nekim slučajevima informatičkih inovacija - kaže dr Živanović.

On naglašava da se međunarodni monetrani fond i drugi svetski finansijski autoriteti prema ovim valutama odnose prilično rezervisano. -Oni na njih gledaju kao na visokorizične platne konfiguracije. Recimo Evropska centalna banka ocenjuje da rizici kod transakcija koje se njima obavljaju daleko prevazilaze njihove dobre strane. Čvršći i centralizovani finansijski sitemi još su strožiji. Tako Kina i Rusija potpuno zabranjuju upotrebu ovih valuta. Mislim da se naša Narodna banka prema njima odnosi korektno i odgovorno jer prate šta se tu događa, ali “blagoslov” odlažu na duži rok - zaključuje dr Živanović.

Dušanka Vujošević 

Sedam godina opstaje na tržištu

Bitkoin je digitalna globalna valuta  stvorena  2009. godine od strane lica ili grupe ljudi pod pseudonimom Satoši Nakamoto. Bitkoini koji se nazivaju i “kripto-valutom” se stvaraju tokom vremena od strane korisnika bitkoin mreže i ne postoji centralna banka kao u slučaju standardnih valuta.

Stvaranje, odnosno “rudarenje” bitkoina jeste neka vrsta potrage uz pomoć posebnih softvera koji širom interneta pronalaze deliće i sastavljaju ih sve dok se ne formira jedan kompletan bitkoin koji je prethodne nedelje na tržištu koje ga priznaje vredeo oko 700 dolara.

Sistem je zaštićen matematikom (kriptografijom) umesto od strane nekog centralnog organa, a takva decentralizacija takođe znači da različite osobine bitkoina, na primer njegova vrednost u odnosu na druge valute, broj bitkoina u opticaju, stopa inflacije, i naknade za transakcije ne mogu biti izmanipulisani od strane bilo koje pojedinačne osobe ili grupe. Ne postoji organizacija koja „štiti” korisnike bitkoina već njegovi korisnici sami odgovaraju za svoje eventualne gubitke.