Mlade najviše plaši veliki rizik

i, kako stvari stoje, očekuju poziv za posao. Međutim, malo je struka koje obezbeđuju brzo dobijanje posla, a podaci govore da se, u proseku, na prvi posao čeka dve godine. Iako je to prilično dug period, malo je mladih koji su spremni da prihvate posao koji nije u skladu sa strukom i stepenom obrazovanja koji poseduju, a malo je i onih koji se odlučuju da samostalno pokrenu neki posao. Naime, samostalno poslovanje za sobom nosi veliki rizik jer je potrebno upistiti se u utakmicu na tržištu, u kojoj se rezultat ne može znati jer zavisi od mnogo faktora. Zanimljivo je i da okruženje, često i najuže, dakle porodica, nema razumevanja za mlade koji pokreću sopstveni posao, posebno kad nije u vezi sa strukom i stepenom obrazovanja.

Rezultati nedavno sprovedog istraživanja pokazuju da je u Srbiji  više od polovine mladih ljudi neaktivno na tržištu rada, a da ih je manje od osam procenata zaposleno u porodičnim firmama ili se sami odlučuju da pokrenu posao. Međutim, ima i onih koji su spremni da se upuste u samostalni biznis, koji se često potpuno razlikuje od struke za koju su se školovali i ukazuju na to da, iako pokretanje sopstvenog biznisa nije lako, predstavlja izazov. Takođe, ukazuju na to da se mora raditi mnogo i misliti preduzetnički, ali ističu da bi bilo dobro da na početku imaju određene olakšice jer, ako NSZ ili neka druga institucija pokušava da navede mlade da počnu svoj posao, trebalo bi da bude više razumevanja u startu, da su im od velike koristi bile obuke u NSZ-u o tome kako započeti neki posao, ali i napraviti biznis-plan, da se mora mnogo učiti te da su bili svesni togada uspeh neće doći odmah.

Nekad se samostalni posao poklopi sa strukom, a nekad bude slučajan izbor, ili produžetak hobija, ljubavi prema nečemu. Tako je vlasnica gazdinstva „Karpe diem” iz Srbobrana Jelena Marić počela da gaji koze, i po njenim rečima, to nije samo budući posao od kojeg će živeti već i novi stil života. Ona je inženjer pejzažne arhitekture, a na samostalni biznis odlučila se pre dve godine. Startovala je sa šezedesetak koza, sada ih je stotinak, ima i mlekaru u kojoj radi desetak radnika, a proizvodi se prodaju u gotovo svim većim trgovinskim lancima u Srbiji. Odluku da krene u taj biznis donela je zajedno sa suprugom jer su proizvodi od kozjeg mleka deficitarni na našem tržištu.

Nedavno se na pokretanje sopstvenog posla odlučila još jedna fakultetski obrazovana žena, profesorka književnosti i srpskog jezika, koja umesto iza katedre, stoji iza mašine za proizvonju rezanaca. U sopstevni biznis krenula je s namerom da radi ono što voli i u čemu uživa, a testenina koju proizvodi, bez aditiva i dodataka, veoma lako nalazi put do kupaca.

Osim tih, ima sigurno još mnogo sličnih priča o mladim, nezaposlenim ljudima koji su otvorili nove vidike i uspeli da, i u veoma teškim uslovima privređivanja, pronađu svoje mesto na tržištu. Ima i glumaca koji proizvode sapune, profesora biologije koji su postali pekari, inženjera zaštite životne sredine koji se bave medarstvom... Naravno, sigurno je da ima i drugačijih priča, ali ako se ne pokuša, ne može se znati ni da li će se uspeti.

D. Mlađenović

Godina preduzetništva

Ovu godinu je Vlada Srbije proglasila Godinom preduzetništva pa one koji su rešili da sami sebi budu gazde podstiče kroz 33 programa. Za te programe namenjeno je ukupno 16 milijardi dinara, od kojih je 4,4 milijarde bespovratno. Cilj Vlade Srbije je razvoj konkurentne privrede koja počiva na idejama privatne inicijative i preduzetničkog duha, zbog čega je prvi put objedinila kapacitete, opredelila nikad veće svote i usmerila ih na razvoj malih i srednjih preduzeća. Više od 28 državnih i evropskih institucija, nevladinih organizacija i udruženja privrednika uključilo se u Godinu preduzetništva.