Dug SAD će se verovatno duplirati na 202% BDP-a 2051.
VAŠINGTON: Savezni dug SAD će se gotovo udvostručiti u odnosu na sadašnji nivo i dostići će 202 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) 2051. godine, usled rastućih rashoda za zdrvstvo i troškova servisiranja duga, upozorila je u najnovijoj analizi Kongresna kancelarija za budžet (CBO).
Ova nezavisna državna agencija, predviđa da će američki javni dug u ovoj godini iznositi 102 procenta BDP, a u istoriji SAD-a je taj nivo premašen samo dva puta - 1945. i 1946. nakon naglog skoka savezne potrošnje kao rezultat Drugog svetskog rata, piše Vol Strit Žurnal.
Prognoza CBO-a nije uzela u obzir federalnu potrošnju od 1,9 biliona dolara ove godine, koju je predložio predsednik Džo Bajden za ublažavanje negativnih efekata pandemije na preduzeća i građane zbog uvedenih mera zatvaranja i gubitka radnih mesta, napominje list.
Prema projekciji Kancelarije za budžet, dug će 2031. godine dostići 107 procenata BDP-a, čime će premašiti dosadašnji istorijski maksimum.
„Dug, iskazan kao procenat BDP-a, koji je visok i nastavlja da raste podiže federalne i privatne troškove zaduživanja, usporava rast ekonomske proizvodnje i povećava plaćanje kamata u inostranstvu", konstatuje se u izveštaju.
Dodaje se da bi rastući teret duga mogao da pojača „rizik od fiskalne krize i rasta inflacije, i potkopa poverenje u američki dolar", što bi učinilo da pribavljanje sredstava na međunarodnim tržištima za finansiranje američkih javnih i privatnih aktivnosti postane skuplje..
CBO je podigao prognozu rasta američke privrede na 1,8 posto godišnje tokom sledeće tri decenije, jer očekuje smanjenje uticaja pandemije na ekonomiju zemlje.
U prethodnoj, septembarskoj analizi, ovo nezavisno telo je predviđalo godišnji rast SAD-a od 1,6 procenata u narednih 30 godina, navodi WSJ i napominje da je od 1951. do 2020. privredna ekspanzija u proseku iznosila 3,1 posto godišnje.
U izveštaju se dalje prognozira da će se u narednih 10 godina javna potrošnja znatno smanjiti, što će spustiti budžetski deficit sa sadašnjih 10,3 procenta BDP-a na prosečnih 4,4 posto godišnje do 2031.
Međutim, CBO očekuje da će posle toga budžetski deficit ponovo početi da bubri u naredne dve decenije, i da će se popeti sa 5,7 procenata BDP-a 2031. godine na 13,3 procenta 2051.".
Čini se da je rizik od fiskalne krize u kratkoročnom periodi mali, uprkos rastu budžetskog deficita i duga proistekom iz pandemije, navodi CBO i zaključuje da će „bez obzira na to, znatno narastanje duga tokom vremena povećati rizik od fiskalne krize u godinama koje su pred nama“.