Posebni zakon o Moravskom koridoru u skladu s Ustavom
BEOGRAD: Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture saopštilo je danas da je Posebni zakon o Moravskom koridoru u skladu s Ustavom i da je važan zbog efikasne realizacije projekta.
"Cilj donošenja zakona o utvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima radi realizacije projekta izgradnje infrastrukturnog koridora E-761, deonica Pojate-Preljina, jeste efikasnija realizacija ovog projekta, uz poštovanje Ustava Republike Srbije i važećih zakona", navelo je Ministarstvo povodom saopštenja organizacije “Transparentnost Srbija”.
Ministarstvo podseća da Ustav Srbije dozvoljava mogućnost da se pojedini odnosi urede i donošenjem posebnog zakona kojim će na drugačiji način, u odnosu na opšte zakone, biti uređena konkretna materija. "Konkretno, predloženim zakonom se uređuju pitanja eksproprijacije, poreza i doprinosa, primene međunarodnih standarda i javnih nabavki".
Prepoznajući strateški značaj Moravskog koridora, Vlada Srbije odlučila je da ove oblasti, koje su uređene u nekoliko zakona, objedini u jednom, posebnom zakonu, u cilju efikasnije primene, a time i efikasnije realizacije projekta, kaže se u saopštenju i dodaje da ovakav pristup nije nepoznat u našem zakonodavstvu, kao i u uporednom pravu, a takođe ovo nije prvi put da se za realizaciju jednog projekta donosi poseban zakon.
Napominje se da se posebnim zakonom reguliše i optimalan način finansiranja i plaćanja za relizaciju izgradnje Moravskog koridora.
"Ovaj projekat je veoma inženjerski zahtevan, sastoji se iz nekoliko komponenti, kao što je izgradnja auto-puta, a paralelno s tim regulacija Zapadne Morave tj. izgradnja novih i rekonstrukcija postojećih nasipa za odbranu od poplava, izgradnja obaloutvrda i regulacija ostalih vodotokova, kao i izgradnja telekomunikacionog koridora duž ovog auto-puta", navelo je Ministarstvo.
Kad je reč o eksproprijaciji, kaže se u saopštenju, pristup da se posebnim zakonom utvrdi javni interes sadržan je kao mogućnost i u Ustavu, a ova mogućnost je korišćena i u nekoliko posebnih zakona, kao što je na primer Zakon o putevima.
Najveća izmena u predloženom zakonu u odnosu na opšti postupak propisan Zakonom o eksproprijaciji i Zakonom o opštem upravnom postupku jeste u skraćivanju rokova za postupanje, a polazeći od značaja projekta i iskustva sa sprovođenjem eksproprijacije na drugim velikim infrastrukturnim projektima, navelo je Ministarstvo.
"Naglašavamo da je osnovno ustavno načelo i načelo sadržano u Zakonu o eksproprijaciji - da vlasniku eksproprisane nepokretnosti pripada naknada u visini tržišne vrednosti nepokretnosti - potvrđeno i predloženim zakonom za Moravski koridor, čime se takođe opovrgava tvrdnja da se ovim zakonom ''nanosi udarac jedinstvu pravnog poretka''", saopštilo je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.
