Radnike „švercuje” više od 460 poslodavaca

U pitanju je objedinjeni spisak koji se redovno ažurira svakog petka u nedelji, i to na osnovu informacija koje šalje Inspektorat za rad s terena iz cele Srbije.

Valja podsetiti na to da je nedavno ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević najavio da će sve firme koje zapošljavaju radnike na crno biti istaknute na sajtu tog ministarstva, uz podsećanje na to da je prošle godine najviše radnika bez papira zatečeno u delatnostima građevinarstva, usluga, smeštaja i ishrane, trgovine, tekstila.

Vršilac dužnosti direktora Inspektorata rada Stevan Đurović izjavio je za naš list da je u prvih osam meseci ove godine Inspekcija rada zatekla na radu na crno 9.252 radnika, s kojima je posle izrečenih mera zasnovan radni odnos.

– Na osnovu poreza i doprinosa, računajući minimalnu cenu rada, po tom osnovu u budžet Srbije slilo se oko 5,3 miliona evra – objasnio je Đurović rad Inspekcije rada koji donosi dobre rezultate i radnicima i samoj državi. – Nakon uočenih propusta u oblasti radnih odnosa i bezbednosti i zdravlja na radu, inspektori rada države Srbije donose rešenje i podnose prekršajne i krivične prijave. Međutim, kada prekršajne i krivične prijave pređu u nadležnost sudova, Inspekcija rada više nema nikakav uticaj na dalje procese, koji obično dugo traju. Ako na godišnjem nivou zastareva 35 odsto pokrenutih prekršajnih postupaka po raznim osnovama, ako imamo 20 odsto obustava postupka i 17 odsto izrečenih opomena, to sve skupa umanjuje ogromne napore Inspekcije rada i ne doprinosi smanjenju otkrivenih zakonskih nepravilnosti u oblastima radnih odnosa i bezbednosti na radu.

Za prvih osam meseci ove godine inspektori rada podneli su 4.174 zahteva za pokretanje prekršajnih postupaka u oblasti radnih odnosa i bezbednosti i zdravlja na radu, što je 118 odsto više nego u istom periodu lane, kada su ih podneli 1.919.

Naš sagovornik ističe da zakon predviđa novčane kazne za poslodavce koji angažuju radnike na crno u iznosu od 800.000 do 2.000.000 dinara, a sudskom presudom se često izriču kazne od 100.000 do 300.000 dinara, a ponekad i manje. Taj podatak, kako kaže, može samo da „pogoduje” poslodavcima jer, umesto da ih visoke zakonske novčane kazne odvrate od angažovanja radnika na crno, rešenja s malim iznosima ih „ohrabruju” u nezakonitom radu.

Uz konstataciju da sudovi treba da izriču veće prekšajne novčane kazne poslodavcima koje su inspektori rada zatekli da krše radne zakone, kao i brže donose odluku o visini kazne, Đurović ukazuje i na to da poslodavaci moraju da se ponašaju društveno odgovorno i da s radnicima zaključuju odgovarajuće ugovore i podnose jedinstvene prijave za obavezno socijalno osiguranje pre njihovog stupanja na rad. Obaveze ne mogu biti oslobođeni ni sami radnici, koji treba da se Inspekciji rada obraćaju odmah na početku obavljanja poslova, a ne na kraju kada ostanu bez posla.

– Sva lica koja su angažovana na faktičkom radu trebalo bi da Inspekciji rada prijave takav rad jer će, kada ih inspektor rada zatekne na radu na crno, poslodavcu biti naloženo da s njima zasnuje radni odnos na neodređeno vreme i na taj način će steći sva prava iz radnog odnosa za koja su, dok su radili na crno, bili uskraćeni – naglašava Đurović, dodajući da se u manjem broju slučajeva radnici koji rade na crno obraćaju Inspekciji rada tek kada izgube posao, a onda se tu ništa ne može uraditi.

LJ. Malešević