DANAS ODLUKA O SMANJENJU MARŽI Evo koji proizvodi bi mogli da pojefinte

Jedna od tema sastanka svakako će biti i smanjenje trgovačkih marži. Kako se nezvanično saznaje, Vlada i najveći broj trgovaca već su okvirno dogovorili smanjenje marži, a time i pojeftinjenje nekih od najvažnijih namirnica i kućnih potrepština.

Među namirnicama čije je pojetinjenje dogovoreno su: mleko, jogurt, sir kriške; pileće meso (trup), salama o omotu, kafa, čokolada, hrana za bebe, dečije pelene, deteryent za pranje veša i sudova…

Koliko će pojetinjenje doneti ostaje da se vidi jer to zavisi i od toga koliko je koji trgovac i podigao marže.

Visina marže je poslovna tajna trgovinskih lanaca i oni imaju pravo da ih ne otkrivaju, međutim, jasno je da one nisu u nekim uobičajenim okvirima zemalja Evropske unije. Prema nezvaničnim informacijama, marže u Srbiji su od 10 pa i preko 50 odsto. U zemljama EU marže se kreću između 10 i 20 odsto. Da je tako, pokazuje i podatak da se neki naši proizvodi jeftinije prodaju u Crnoj Gori ili nekim zemljama u EU neko što koštaju u našim radnjama.

Bojan Stanić iz Sektora za strateške analize Privredne komore Srbije objasnio je da u ekonomskom sistemu postoje tri grupe učesnika: stanovništvo, privreda i država.  - Kada govorimo o privredi i državi, onda, u ovom slučaju, vidimo da je veća odgovrnost na privredi, a s druge strane mora se imati u vidu i uloga same države u obuzdavanju inflacije i vođenju koordinisane makroekonomske politike - kazao je Stanić. - Činjenica je da teret inflacije ne sme previše da padne na jednu stranu od ova tri učesnika, ali je činjenica i da ona sada pada najviše na stanovništvo. Samim tim, potrebno je razumevanje između privrede i države kako bi se ublažio inflatorni pritisak na stanovništvo.

Prema analizi finansijskih izveštaja pet najvećih trgovinskih lanaca u Srbiji, trgovinske marže su u 2022. godini bile za 36,6 odsto više nego u 2019. godini.

Guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković je ocenila da su marže u trgovini značajno porasle i da odmažu u vraćanju inflacije u granice cilja.

Inflacija je gubitak za sve nas -rekla je Jorgovanka Tabaković. - Ne može ona nekom biti brat, a nekom rat. NBS plaća najveću cenu inflacije povlačeći likvidnost i plaćajući više od pet odsto za to.

Prema njegovim rečima, kada postoji slobodno tržište i kada ono funkcioniše bez obzira na inflatorni pritisak, povećava se određena cena u očekivanju da ne dođe drastično do pada tražnje. To se najviše može postići kada je u pitanju hrana.

- Postoje određeni primeri u regionu - kako se uticalo da se ograniče marže na određene proizvode, ne na sve, nego na osnovne životne namirnice i da to utiče na ublažavanje pritiska inflacije. Međutim, nije samo u pitanju marža, negde se smanjuje i PDV. Treba imati u vidu koje su mogućnosti ublažavanja sa strane države, a koje sa strane privrede. Dakle, ne treba previše da padne na jednu stranu - podvukao je Stanić.

On je istakao da je bitno da inflacija usporava, ali da to ne znači da dolazi do pada cena. Po njegovim rečima, duže ograničavanje određenih cena i ograničavanje količina, može dovesti do deficita.

D. Ml - D. U.