Једна од тема састанка свакако ће бити и смањење трговачких маржи. Како се незванично сазнаје, Влада и највећи број трговаца већ су оквирно договорили смањење маржи, а тиме и појефтињење неких од најважнијих намирница и кућних потрепштина.
Међу намирницама чије је појетињење договорено су: млеко, јогурт, сир кришке; пилеће месо (труп), салама о омоту, кафа, чоколада, храна за бебе, дечије пелене, детерyент за прање веша и судова…
Колико ће појетињење донети остаје да се види јер то зависи и од тога колико је који трговац и подигао марже.
Висина марже је пословна тајна трговинских ланаца и они имају право да их не откривају, међутим, јасно је да оне нису у неким уобичајеним оквирима земаља Европске уније. Према незваничним информацијама, марже у Србији су од 10 па и преко 50 одсто. У земљама ЕУ марже се крећу између 10 и 20 одсто. Да је тако, показује и податак да се неки наши производи јефтиније продају у Црној Гори или неким земљама у ЕУ неко што коштају у нашим радњама.
Бојан Станић из Сектора за стратешке анализе Привредне коморе Србије објаснио је да у економском систему постоје три групе учесника: становништво, привреда и држава. - Када говоримо о привреди и држави, онда, у овом случају, видимо да је већа одговрност на привреди, а с друге стране мора се имати у виду и улога саме државе у обуздавању инфлације и вођењу координисане макроекономске политике - казао је Станић. - Чињеница је да терет инфлације не сме превише да падне на једну страну од ова три учесника, али је чињеница и да она сада пада највише на становништво. Самим тим, потребно је разумевање између привреде и државе како би се ублажио инфлаторни притисак на становништво.
Према анализи финансијских извештаја пет највећих трговинских ланаца у Србији, трговинске марже су у 2022. години биле за 36,6 одсто више него у 2019. години.
Гувернерка Народне банке Србије Јоргованка Табаковић је оценила да су марже у трговини значајно порасле и да одмажу у враћању инфлације у границе циља.
+ Инфлација је губитак за све нас -рекла је Јоргованка Табаковић. - Не може она неком бити брат, а неком рат. НБС плаћа највећу цену инфлације повлачећи ликвидност и плаћајући више од пет одсто за то.
Према његовим речима, када постоји слободно тржиште и када оно функционише без обзира на инфлаторни притисак, повећава се одређена цена у очекивању да не дође драстично до пада тражње. То се највише може постићи када је у питању храна.
- Постоје одређени примери у региону - како се утицало да се ограниче марже на одређене производе, не на све, него на основне животне намирнице и да то утиче на ублажавање притиска инфлације. Међутим, није само у питању маржа, негде се смањује и ПДВ. Треба имати у виду које су могућности ублажавања са стране државе, а које са стране привреде. Дакле, не треба превише да падне на једну страну - подвукао је Станић.
Он је истакао да је битно да инфлација успорава, али да то не значи да долази до пада цена. По његовим речима, дуже ограничавање одређених цена и ограничавање количина, може довести до дефицита.
Д. Мл - Д. У.
