Od srpskih firmi akcionarima 30 milijardi

 što u velikoj meri, po oceni berzanskog stručnjaka Nenada Gujaničića, govori o trenutnom položaju srpskih akcionara.



– Uprkos rekordnoj isplati dividendi, prava manjinskih akcionara u Srbiji na nedopustivo su niskom nivou – kaže Gujaničić. – Domaća akcionarska društva odobrila su dividendu iz prošlogodišnje dobiti u ukupnom iznosu od oko 30 milijardi dinara, ali ta činjenica teško može svedočiti o boljem položaju manjinskih akcionara u našoj zemlji.



Objašnjava da su faktički osnovna prava vlasnika akcija, kao što su pravo raspolaganja hartijama, jednakost u tretmanu, pravo informisanja i drugo, samo „na papiru” i predstavljaju predmet sporenja s većinskim vlasnicima i dominatnim akcionarima, bilo da su u pitanju država, domaći kapitalisti ili strane multinacionalne kompanije.



– Najveću dividendu u apsolutnom iznosu od 12,4 milijardi dinara odobrila je telekomunikaciona kompanija „Telekom Srbija”, koja je akcionarima podelila tri četvrtine dobiti iz prošle godine. Ta najuspešnija kompanija pod državnom kontrolom još uvek nije ugledala svetlost berzanskog dana, premda su još pre četiri godine manjinskim akcionarima podeljene akcije, koje oni ne mogu prodati niti ih potencijalni investitori mogu steći. Ta činjenica, čini se, ne uzbuđuje previše ovdašnje kreatore ekonomske politike, koji su, očito, odustali od svog osnovnog zadatka – kreiranja povoljnog investiconog ambijenta – smatra Gujaničić.



Navodi da je nekolio drugih kompanija odobrilo dividendu, verovatno poslednji put kada su manjinski akcionari u pitanju. Tako je AIK banka krajem prošle godine, dodaje, isplatila dividendu od 3,1 milijarde dinara, računajući i prioritetne akcije, ali tek pošto je većinski vlasnik – „MK grupa”, „prigrabio” visok vlasnički udeo.



– Nedavno je ta kompanija sprovela prinudni otkup akcija, istisnuvši manjinske akcionare, osim onih koji se sudskim putem spore s većinskim vlasnikom oko cene po kojoj je taj postupak sproveden. I članice „Salford” gupacije, „Imlek” i „Bambi”, svoju poslednju godinu na Beogradskoj berzi „začinile” su isplatom dividendi, dok će ovogodišnjim profitom isključivo raspolagati 100-procentni vlasnik nakon što se sprovede i prinudni otkup u „Bambiju” – kaže Gujaničić.



Od kompanija koje uredno isplaćuju dividendu i neguju prava malih akcionara, ističe on, NIS je akcionarima tradicionalno namenio četvrtinu ostvarene dobiti. S obzirom na veliki pad profitabilnosti usled niske cene sirove nafte, akcionari mogu računati s tek 24,7 dinara po akciji, dok je, primera radi, samo nekoliko godina ranije dividenda iznosila 80 dinara.



– Uprkos padu dividendi, valja istaći doslednost NIS-a u poštovanju dividedne politike i u godinama kada se naftne kompanije širom sveta suočavaju s teškim uslovima poslovanja. „Metalac” je takođe nastavio višegodišnji niz isplaćivanja dividende, što je i sasvim logično, uzevši u obzir njegovu vlasničku strukturu u kojoj kontrolni paket akcija drže menayeri i radnici.



Sličan trend beleži i „Galenika–Fitofarmacija”, premda ta visokoprofitabilna kompanija značajno veći deo dobiti zadržava neraspoređen. „Jedinstvo” iz Sevojna je, posle nekoliko uravnoteženih godina, akcionarima isplatilo niži iznos dividende, pre svega kao posledicu slabije profitabilnosti – ističe Gujaničić.



LJ. Malešević

 

„Tehnogas” najveće iznenađenje



Po oceni tog berzanskog stručnjaka, najprijatnije iznenađenje ove godine je „Tehnogas”, kojim upravlja multinacionalna kompanija „Mešer”, a koji je prvi put otkada posluje na domaćem tržištu isplatio dividendu od 1.801 dinara po akciji – 1,9 milijardu dinara ukupno. Koliko je to veliko iznenađenje, dodaje, pokazuje činjenica da se ta hartija i dalje kotira na nivou koji odgovara dividednom prinosu većem od 20 odsto.

Ne smeju se kršiti prava



Nenad Gujaničić  ocenjuje da kršenje prava manjinskih akcionara ne posotoji ni u jednoj zemlji koja pretenduje da ima normalno tržište kapitala te da se preko te činjenice ne sme olako preći.

Jer, kako kaže, to u neizvesnu situaciju dovodi sve one koji se trenutno nalaze domaćem tržištu kapitala, a šanse za rehabilitaciju i opstanak tog dela finansijskog sistema sada su daleko manje nego pre petnaestak godina, kada su akcionarstvo i Berza obnovljeni nakon decenija netržišnog privređivanja.