Paori očekuju minimum 80 dinara za kilogram soje

U pripremama za setvu i kasnije, dok nisu krenule velike vrućine i suša, poljoprivrednici su imali velika očekivanja, imajući u vidu da je tokom zime kilogram soje bio rekordnih 85,5 dinara bez PDV-a.

– Obično smo nezadovoljni prinosima i cenama, ali nam je sada baš “gusto”, nema zrna u mahumana ,pa ne očekujemo da ćemo imati prihod od soje. Ako bude oko dve tone po hektaru, bićemo prezadovoljni -kaže poljoprivrednik iz Kovina Jadran Anđelković. – Mnogi zemljoradnici ni ne obilaze svoje njive jer su im vrućine i suša izneverile očekivanja u pogledu težine roda i zarade, pa tačno ni ne znaju šta ih čeka u žetvi, koja će sigurno početi ranije, već početkom septembra.

Anđelković kaže da nova soja ne bi trebala da bude ispod 80 dinara sa PDV-om. I poljoprivrednik iz Kisača Vladimir Francista smatra isto da će soja imati lepu cenu , od 80 dinara nagore bez PDV-a.

– U mahunama treba da bude bar 70 do 80 zrna, a nema ni 20 – kazao je Francista, koji očekuje da će dobiti od 700 kilograma do tone po jutru. –  kaže Francista. Zato što će rod soje biti slab, cena se neće u odnosu na sadašnju mnogo menjati. Može samo da bude veća i 90 dinara kilogram sa PDV-om. Juče je na Produktnoj berzi Novi Sad kilogram soje bez PDV-a koštao 70,5 dinara, pa trenutno nije velika razlika između cene koju ratari priželjkuju u žetvi i trenutne na berzi. Ipak, predstojećim rodom nije se na Berzi terminski trgovalo.

– Prodavci su bili uzdržani što se ponuda tiče, zbog visoke cene soje roda 2020. godine, koja je bila rekordna, na istorijskom maksimumu 85,50 dinara bez PDV – rekli su na Berzi.

U Udruženju “Žita Srbije” smatraju da bi prosečan prinos  seje po hektaru mogao da bude dve tone. Međutim, nisu sigurnu u tu proceni jer svakodnevne smene sunca i suše umanjuju prinose. Pre izvesnog vremena „Žita Srbije” prognozirala su prinos od 2,2 tone po hektaru. Pod sojom je ovoga proleće 250.00 hektara. U ekonomskoj godini 2020/ 21, koja je počela u septembru 2020. i završava se u avgustu 2021, soje smo imali 720.000 tone. Za domaće potrebe treba nam 450.000 tona.

Koliko bi soje moglo biti ove godine po hektaru stručnjaci se ne usuđuju da procenjuju . Uglavnom kažu da soja loše izgleda, pogotovo što su se pojavile grinje kao posledica suše i toplote, pa nema njive gde štetočine nema. – Ratari se preparatima bore, ali šta vredi, kada je grinja zahvatila skoro sav usev – kaže diplomirani inženjer poljoprivrede Aleksandar Pavlović iz Poljoprivredne stručne službe “Novi Sad”.

Dodaje da na pojedinim parcelama ima zrna u mahunama, ali se listovi suše i opadaju .Dobro bi bilo, navodi, da bar tokom noći temepratura bude niža, kada je već dnevna visoka.

Z. Delić