Pretakanje rakije iz domaćeg kazančeta u legalne tokove

a potrošnja rakije po stanovniku je oko četiri litre. E sad, to je ono zvanično, a koliko se zaista kod nas ispija rakije, kada se tome doda i ona iz nelegalnih tokova, teško je reći, jer veliki broj domaćinstava žestinu peče u svom kazančetu u domaćoj radinosti mimo svih evidencija zvanične statistike.

U postupku donošenja novog Zakona o jakim alkoholnim pićima, čije će odredbe od prvog dana iduće godine zameniti dosadašnji Zakon o rakiji i drugim alkoholnim pićima donet 2009, istican je podatak da je do donošenja tog akta bilo registrovano 2.048 proizvođača. Takođe, on je dozvoljavao promet rakije u rinfuznom stanju samo između registrovanih poljoprivrednih proizvođača, čime je veliki broj fizičkih lica, koji rakiju proizvode za sopstvene potrebe ostao van sistema legalnog prometa i bez mogućnosti da je legalno prodaju.



Novim Zakonom o jakim alkoholnim pićima predviđa se jednostavnija i jeftinija proizvodnja rakije, kao i bolji položaj malih proizvođača koji će moći da izađu iz nelegalne zone. Uostalom, cilj novih zakonskih rešenja i jeste da se smanji nivo sive ekonomije a poveća broj registrovanih proizvođača.



Vlasnik destilerija “Naša rakija” u Kaću Joca Botoški, koji baštini tradiciju pecare koju je njegov otac registrovao pre šest decenija, smatra da je novi zakon dobar u tom smislu što će omogućiti svima da legalno proizvode rakiju, jer kako veli, Srbija je zemlja koja ima izuzetno dugu tradiciju, ima dobre proizvođače i ono što će u novim uslovima imati bitnog značaja, da celokupni sistem kontrole bude na visini zadatka.



–  Srbija je na pragu da bude lider u Evropi po proizvodnji kvalitetnih prirodnih rakija, jer imamo dobre stručnjake, u voću imamo izuzetne sirovine i tehnologiju pečenja na tradicionalan način dugu nekoliko vekova unazad – naglašava Joca Botoški. – Na drugoj strani da bi držali korak sa drugim proizvođačima bitno je pratiti naučna dostignuća u ovaj oblasti, jer je usavršena nova oprema koja nam omogućava da radimo mnogo kvalitetnije, mnogo bolje da kontrolišemo vrenje i da imamo kvalitetnije kazane.



Mi još uvek u Srbiji imamo vrhunske kazanyije koji stvarno prave kazane koji su broj jedan pa se i izvoze od Portugalije od Amerike. Srbija može da se pohvali dobrim rakijama, ali u primeni novog zakona mora se voditi računa da kontrole budu pravovremene, da se rakije moraju nositi na analize i da što više proizvodnje bude u legalnim tokovima.



Botoški podseća da je u Kaću pre 60 godina, kada je njegov otac registrovao pecaru, bilo pet-šest destilerija koje su radile u skladu sa tadašnjim zakonima Jugoslavije, a da danas postoji samo njegova destilerija, te da su svi ostali neregistrovani.

– Treba svima omogućiti da legalno rade i ovaj zakon je u tom smislu dobar – dodaje Botoški.



U regionu severnog Potisja, samo su dve registrovane destilerije, sticajem okolnosti obe u selu Velebit kod Kanjiže. Danilo Kravić iz destilerije “Braća Kravić” takođe smatra da je izuzetno bitno da se kod legalizacije proizvodnje posebno povede računa o tehničko-tehnološkom ispunjavanju uslova, a ističe da su glavni adut na tržištu kvalitetne domaće voćne rakije sa kojima i porodična destilerija “Braća Kravić” nalazi mesto na sve probirljivijem tržištu.

– Neregistrovani proizvođači nam praktično predstavljaju nelojalnu konkurenciju, jer smo za razliku od njih opterećeni dodatnim troškovima, a dobro je da se novim zakonskim rešenjima omogućava da se u legalne tokove uključi veliki broj manjih proizvođača koji od viškove voća proizvode rakiju – smatra Kravić.



Andraš Horkai iz Feketića priznaje da nema registrovanu destileriju, objašnjava da je po dosadašnjem zakonu trebalo da otvori firmu i angažuje tehnologa, pa pošto su mali proizvođači od toga odustali i za sada sa manjim količinama rakije rade na crno.

– Nisam imao priliku još da sagledam i proučim sve odrebe novog zakona, ali koliko znam mali proizvođači će moći svoju rakiju da flaširaju i prodaju preko drugih proizvođača, međutim, sve detalje ne znam. Uključivanjem u legalne tokove po novom zakonu želimo da zadržimo naše brendirane proizvode rakije “Međtarđi”.



Pretežno prerađujemo naše voće, tako da se radi o manjoj količini jer godišnje ne dostižemo ni 500 litara. Mi u Feketiću smo poznati po proizvodnji naše autohtone sorte crne višnje, od koje pored rakije spravljamo i vino. Vino od višnje je lekar prepisao za svakodnevnu upotrebu pa se mi ostali ukućani solidarišemo i posle ručka svako popije po čašu od dva decilitra – otkriva Horkai.

On smatra da će uključivanje u legalne tokove malim proizvođačima biti prihvatljivo, jer svako domaćinstvo koje ima voćnjak uvek će jedan deo roda moći preraditi u rakiju:



– Kod proizvodnje feketićke crne višnje od početka do završetka berbe imamo svega 10 do 12 dana da sav rod plasiramo na tržište u svežem stanju, a kada se ispeče rakija onda se može duži period čuvati, jer u flašama, balonima i buradima žestina nije kvarljiva.

U pečenju rakije na tradicionalni način uživa i Mirko Marić iz Crvenke, jer kako ističe rakija spaja ljude, od proslava rođenja dece pa do ispraćaja na večni počinak.



– Čekam primenu novog zakona i podržavam sve što resorno ministarstvo radi da bi male destilerije konačno uzelo u svoje naručje, da bih mogao legalno da se uključim na tržište. Mi ne bežim od obaveza, mislim da će sigurno biti isplativo i državi i nama malim proizvođačima – veli Marić.



Vince Bagi i njegova supruga Eržebet Dvorski iz Sente napravili su ove sezone kajsijevaču koja je na međunarodnom “Nikoljdanskom festivalu rakije” ponela šampionski pehar. Voćnjak neguju na pola lanca, kažu da za voće nemaju kupce, tako da od kajsija, jabuka, šljiva i drugog voća peku rakiju.



– Ne znamo kako će dalje biti, ali probaćemo nekako da se uklopimo da možemo da prodamo rakiju, ne bi voleli da imamo posla sa inspekcijama. Vredi peći dobru rakiju koja uvek nađe mušteriju, ali nemamo mi proizvodnju za prodaju na veliko. Kajsijevača se prodaje za 10 do 15 evra, a šljivovica je pet do sedam evra – kaže Vince Bagi.



Mogućnosti koje pruža novi Zakon o jakim alkoholnim pićima, po rečima predsednika Saveza agrarnih udruženja Vojvodine Mikloša Nađa, koji je i čelnik Reda senćanskih vitezova rakije “Sveti Nikola”, ne znači da svi koji sada peku rakiju imaju pravo da je prodaju, nego za to moraju obaviti registraciju.



– Novina je da svi proizvođači mogu da se registruju, da naprave prvi prepek rakije i da taj proizvod prodaju onima koji imaju registraciju za proizvodnju, pakovanje i distribuciju – pojašnjava Mikloš Nađ. - Jer, ako neko do sada nije imao registraciju za tehnološki proces nije mogao da se pojavi na tržištu, ali sada ukoliko ima voćnjak i viškove voća hoće da preradi u rakiju, može lakše da se registruje za preradu do prvog destilata i da ga proda onima koji su registrovani za pakovanje i distribucija.



Pakovanje, dodaje sagovornik „Dnevnika”, takođe zahteva odgovarajući tehnološki proces, a prodaja rakije kao finalnog proizvoda iziskuje i dozvolu Ministarstva finansija gde se za svaki litar rakije mora kupiti akcizna markica, jer bez akcizne markice rakija ni ubuduće neće moći do krajnjeg kupca.



– Novi zakon obezbedio je značajnu novinu time što proizvođači od svog voća moga napraviti prvi destilat i prodati ga, a otkupljivači za dalju preradu i finalizaicju preuzimaju garanciju za kvalitet rakije koju će pripremati za plasman na tržištu – pojašnjava dalje Nađ. – I nadam se da ćemo uspeti, za koju godinu da izdejstvujemo, da pod određenim minimalnim tehnološkim uslovima i uprošćenom procedurom, normalno, uz plaćanja akciza i svih obaveza državi i manji proizvođači sa manjim količinama mogu svoju rakiju plodati krajnjim potrošačima. 



Milorad Mitrović