Vojvođanski paori se vratili pšenici
Za razliku od prošle godine kada su u ovo vreme stručnjaci upozoravali na loše zimske prognoze roda pšenice zbog kasne setve i manje ukupne zasejane površine, ove godine je znatno drugačija situacija i najvažniji usev na vojvođanskim njivama je trenutno u “solidnoj kondiciji”.
Osim toga procenjuje se da je ove godine pšenica u Srbiji zasejana na preko 550.000 hektara što je značajno povećenje u odnosu na prethodnih nekoliko godina u kojima je beležen konstantan pad površina pod hlebnim žitom.
Prema podacima koji su prikupljeni sa terena i analizama stručne službe “Viktorija logistike” ove godine će i prihrana pšenice biti mnogo jednostavnija u odnosu na predhodne godine obzirom da je oko 90 odsto pšenice posejano u optimalnom roku. To znači da i prihranu većine useva pšenice bi trebalo obaviti od druge dekade februara.
-Obzirom na predhodnu sušnu godinu i male prinose koji su ostvareni kod svih kultura, pri čemu je i smanjeno iznošenje svih hraniva iz zemljišta pa i azota, biće veoma značajno da se utvrde tačne količine pristupačnog azota u zemljištu N-min metodom.Takođe primena NPK đubriva će se morati korigovati u odnosu na analize zemljišta i vremenske uslove koji budu vladali – kaže Ljubica Vukićević, rukovodilac stručne službe “Viktorija logistike”.
Naime, primena manjih količina azota od potrebnih neće moći da obezbedi maksimalne prinose, a isto tako, veće količine azota od potrebnog mogu izazvati prebujne useve osetljivije na bolesti ali i na poleganje.
Na osnovu podataka Poljoprivrednih stručnih službi širom Vojvodine iako trenutni vremenski uslovi pogoduju razvoju bolesti na strnim žitima, za sada nije potrebno vršiti zaštitne tretmane, a preporuka poljoprivrednim proizvođačima jeste da prate pojavu i razvoj bolesti kako bi na na proleće mogli pravovremeno da deluju.
U ovom momentu ozimi usevi i dalje izgledaju dobro i imaju dovoljno vlage u oraničnom sloju (nemaju velike zahteve za vlagom) međutim ukoliko se nastavi period bez značajnih padavina, prvenstveno snega, pitanje je da li će usevi imati dovoljno vlage u prolećnom periodu.
-Duži period toplog, suvog vremena, sa visokom vlažnošću vazduha doveo je ipak do povećane bujnosti pšenice, uljane repice i ječma. Istovremeno ovi uslovi pogoduju razvoju i širenju bolesti. Pšenica je dostigla svoj optimalni razvoj za prezimljavanje još u decembru i trebalo je da uđe u fazu mirovanja ,kao i ostali ozimi usevi. Zbog prevelike bujnosti može doći i do preveremnog poleganja ozimih useva, do nepotrebnog trošenja vlage i hraniva u zemljištu – kaže Ljubica Vukićević.
Prema podacima koji su prikupljeni na terenu, za sada je na području Vojvodine, kod pšenice registrovano prisustvo simptoma sive pegavosti lista, rđe i pepelnice, dok su na usevima uljane repice primećeni simptomi suve truleži i pegavosti uljane repice, ali ne u nekom zabrinjavajućem obimu.
Međutim, ono što brine jesu posledice prošlogodišnje suše čije posledice se prenose i na ovu godinu jer usled nedovoljnih količina padavina u jesenjem i delu zimskog perioda, kao i usled enormne suše u 2017, beleži se već sada deficit vlage u dubljim slojevima zemljišta.
Naime, ovo je vreme kada se stvaraju prekopotrebne rezerve vlage u zemljištu a optimalno je da to bude putem snežnih padavina. Međutim u RHMZ Srbije za sada ne nema nagoveštaja da će se formirati značajniji snežni pokrivač u nižim predelima. Zbog toga postoji mogućnost da će i ove godine biti deficit u rezervama vlage u dubljim slojevima zemljišta, ispod 70 cm iz kojih biljke vuku vlagu u završnim fazama rasta i sazrevanja, a što se može odraziti na prinose kako ozimih tako i jarih useva.
N. Perković