Za preoravanje uljane repice sačekati izlazak iz zime

Dr Ana Marjanović Jeromela iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu ukazuje na neujednačeno stanje useva i ukazuje na to da deo semena negde nije nikao ne zbog uslova nego jer je ostao u yaku.

Proizvođači su procenili da je bolje da ne poseju uljanu repicu, da ne izgube ovu godinu, međutim, i oni koji su posejali, ne treba da budu nesrećni i pate zbog toga jer imaju veoma dobro pripremljenu parcelu koja će biti odlična za setvu svakog jarog useva, s obzirom na to da se za uljanu repicu parcele pripremaju kao bašte sa sitnomrvičarstom strukturom, ukazala je dr Ana Marjanović Jeromela paorima na naučno-stručnom savetovanju „Dobar dan, domaćine“ u Senti.

Ona procenjuje da će svakako biti preoravanja parcela zasejanih uljanom repicom i drugim ozimim usevima, ali da će se pravo stanje useva znati tek na izlasku iz zime krajem ovog meseca.

Pojedine parcele u ovom trenutku izgledaju loše, čak se proizvođači možda i uplaše zbog pojave žutila i crvenila, međutim, uljana repica, kao svaka ozima biljka, ima takvu biologiju da naglo i jako kreće u razvoj u proleće. Hvala bogu, imamo dovoljno vlage jer je bilo dovoljno padavina i ta dodatna vlaga omogućiće snagu kretanja tako da će neke parcele za koje sada sumnjamo, doći u optimalnu fazu da proizvođači reše da ih ostave, optimista je sagovornica našeg lista.

Po njenim rečima, uljana repica dobija sve više značaja na našim poljima, iako nama izgleda kao nova biljna vrsta, ali da ne treba zaboraviti da je u prvoj uljari u Vojvodini to bila osnovna sirovina za proizvodnju ulja.

Tradicija proizvodnje uljane repice u ovim krajevima zaista postoji i ona se sve više vraća na naše parcele, prvenstveno zbog stabilne cene i optimalne racionalne proizvodnje koju daje na našim poljima, konstatuje dr Marjanović Jeromela.

Kako dodaje, u poređenju s drugim ratarskim usevima ona je negde kao suncokret i daje rentabilnije prinose u odnosu na druge biljne vrste na marginalnim i lošijim zemljištima.

Svakako, ne treba zaboraviti i njen značaj u agrotehničkom smislu, s obzirom na to da parcelu napušta rano, ostavlja je u dobrom fizičkom stanju, čistu od korova, i ima dodatnu pokretačku energiju, i taj pristup treba pripisati uljanoj repici. Osim toga, uljana repica je prva para koju proizvođači dobija, a u današnje vreme svaki dinar ima svoje mesto, i to ne treba zaboraviti. Isto tako, ona je značajna pčelinja paša koju proizvođači meda koriste da bi ojačali pčelinja društva i kasnije nosili na bagremovu pašu, kaže naša sagovornica.

Žetva uljane repice po pravilu pristiže u prvoj polovini juna. Međutim, dr Ana Marjanović Jeromela podseća na to da je, recimo, prošle godine počela nikad ranije i završila se nikad kasnije, trajala je više od meseca zbog toga što je bilo velike količine padavina u junu i što imali se svela u jedan period sa žetvom ječma, iako je jedna od prednosti uljane repice baš to što se uglavnom agrotehnički nikad ne poklapa s drugim važnim ratarskim usevima i obično žetva bude nešto pre ječma, tako da svako imanje može vrlo rentabilno da iskoristi svoje resurse, što je jedna od prednosti uljane repice.

Sada ne možemo predvideti šta nas čeka do junu, ali nadamo se da ćemo imati optimalne uslove za razvoj useva i potom žetvu. U lanjskoj žetvi imali smo visoku vlagu, ali u 2017. godini bilo je useva čiju vlagu nismo mogli da izmerimo jer je bila ispod nivoa koji uređaji mere, napominje dr Ana Marjanović Jeromela.

Ova godina je vrlo specifična s obzirom na to da je vegetaciona sezona 2018/2019. imala vrlo nepovoljan period u vreme setve. Dr Ana Marjanović Jeromela podseća na to da su proizvđači koji su repicu posejali u prvim rokovima setve, kada je još bilo ostataka vlage od velikih kiša koje smo imali u julu i delom u avgustu, uspeli da dobiju solidan usev zahvaljujući toj vlagi, koji je optimalnog stanja i zadovoljavajućeg sklopa.

Postoje parcele gde uljana repica gotovo da nije nikla, ili je nikla vrlo neujednačeno. To je dosta kritična faza, s obzirom na to da će na takvim parcelama biti pojave korova koji mogu praviti probleme u žetvi jer dodaju vlagu požnjevenom rodu, a isto tako donose problem zaštite od glodara i insekata. Proizvođači moraju veoma da obrate pažnju na usev, i rešavaju probleme u konsultacijama sa stručnjacima iz različitih službi, da ga, ako zaista treba da ostane, maksimalno zaštite od štetočina, glodara i insekata, i da u žetvi obezbede optimalne uslove da se završi na vreme s dobro podešenim kombajnom, s odličnim sredstvima koja su zaštićena od gubitka semena tokom prevoza i da se blagovremeno seme dovede u stanje vlage koje se može čuvati, predočava dr Marjanović Jeromela.

M. Mitrović