Napici od zmija i škorpija u švercerskom lancu

Uzrok tome može biti činjenica da se tom problemu pristupa sve ozbiljnije i da su kontrole sve rigoroznije.

U svetu je, za razliku od Srbije, taj vid šverca mnogo prisutniji, o čemu govore i podaci Interpola po kojima se nelegalna trgovina retkim i zaštićenim životinjskim i biljnim vrstama ubraja u jedan od najunosnijih oblika ilegalne trgovine na svetu. Niko precizno ne može da kaže o kojim je ciframa reč, ali se veruje da je ta vrsta šverca unosnija čak i od trgovine ljudima.

U carini za „Dnevnik“ kažu da imaju dobre rezultate u otkrivanju i suzbijanju nelegalne trgovine i u toj oblasti, posebno kada se ima u vidu da je Srbija mahom tranzitna zemlja za egzotične primerke biljnih i životinjskih vrsta, a retko i njihovo krajnje odredište.

Najsvežiji primer zaplene jedne takve vrste dogodio se nedavno kada je na graničnom prelazu Kelebija sprečen pokušaj nelegalnog unosa četiri živa primerka zaštićenog afričkog sivog žako papagaja. Te ptice se ubrajaju u jednu od oko 360 vrsta papagaja zaštićenih Konvencijom o međunarodnom prometu ugroženim vrstama divlje faune i flore (CITES) i nacionalnim propisima Srbije.

Za tom vrstom papagaja postoji velika potražnja na globalnom tržištu kućnih ljubimaca, pre svega zbog njihove prirodne sposobnosti da oponašaju ljudski govor, kao i zbog izraženih kognitivnih sposobnosti.

Baš u ovo vreme prošlog leta na aerodromu „Nikola Tesla” carinici su sprečili pokušaj nelegalnog unosa u Srbiju dva živa primerka afričkog sivog žako papagaja iz Angole. Tada se u prekršaju našla srpska državljanka koja je letom iz Frankfurta sa suprugom doputovala iz te afričke zemlje, a ptice je pokušala da unese u zemlju takođe bez odgovarajuće CITES dozvole za uvoz. Kako saznajemo, danas su ta dva žako papagaja stanovnici beogradskog zoo-vrta.

Bilo je mnogo primera skrivanja živih životinja u fabričke šupljine automobila i autobusa, kao i njihovog pakovanja u prtljag... Carinici koji su to doživeli, verovatno nikada neće zaboraviti kada su u jednom autobusu koji je iz Češke išao u Bugarsku preko Srbije, u prostoru između sedišta, pronašli žive zmije, guštere i žabe, uredno spakovane u vreće i plastične kutije za

hranu.

Primera je zaista mnogo, ali je vrlo neobičan slučaj s graničnog prelaza Preševo, kada su u prikolici jednog putnika iz Trgovišta pronađeni majmunica stara sedam godina i mužjak krokodila! Njihov vlasnik nije imao neophodnu dozvolu za izvoz. Za majmuna je pokazao isteklu reeksportnu dozvolu, dok za krokodila – mužjaka starog šest godina, nije imao nikakvu dokumentaciju. Rešenjem graničnog veterinarskog inspektora izvoz životinja je zabranjen, a carinska služba ih je zadržala do dolaska inspektora za zaštitu životne sredine.

Jedan naš državljanin uhvaćen je s rogovima zaštićene vrste kozoroga koji živi samo u brdovitom delu Turske ka sirijskoj granici.

U Upravi carina se sećaju i slučaja jednog našeg sugrađanina koji je u kofer stavio kožu crnog medveda i njegovu lobanju, da bi se potom pravdao da ih je dobio na poklon od prijatelja u Kanadi!

Carinici na Kelebiji sprečili pokušaj krijumčarenja dve preparirane ptice, od kojih je jedna strogo zaštićena vrsta sove „Bubo bubo“, poznatija pod nazivom „sova buljina“. Austrijski državljanin našeg porekla je, izlazeći iz zemlje, prijavio preparirane ptice – sovu i vranu, koje je, kako je naveo u izjavi, dobio na poklon od prijatelja, mada nije imao nikakvu propratnu dokumentaciju, potrebnu za prekogranični promet te vrste robe.

Veliku pažnju svojevremeno je izazvalo i nekoliko zaplena egzotičnog napitka sa zmijama i škorpijama, za koji se tvrdilo da leči reumu, ali i impotenciju. Nosili su ga mahom putnici koji su dolazili iz azijskih zemalja kao suvenir sa svog dalekog putovanja, ne razmišljajući o tome da se u njihovom suveniru nalazi zaštićena vrsta, za čiji su uvoz potrebne odgovarajuće dozvole.

Što je vrsta ređa i ugroženija, to je njena vrednost veća. Mnoge životinje uginu izmučene, zbog stresa, ili ubrzo potom, jer ne mogu da se prilagode i oporave. Krijumčari ih transportuju u lošim uslovima, često ih imobilizuju na različite načine, ptice drže u skučenom prostoru, u potpunom mraku, daih ne bi odale prilikom prelaska granice.

Zbog velike potražnje na tržištu egzotičnih kućnih ljubimaca, na meti krijumčara su najčešće ptice, pre svega papagaji, koji su uvek aktuelni, a tim vidom krijumčarenja pođednako se bave i strani i domaći državljani. Zajedničko im je to što misle da je to brz i lak način da dobro zarade, dok životinje posmatraju isključivo kao izvor profita. Međutim, ne računaju s time da su carinicima dobro poznate specifičnosti tog vida krijumčarenja, kao i svi modaliteti koje šverceri primenjuju, da ne govorimo o najsavremenijoj tehnici, kojoj teško nešto može da promakne.  Putnici, pa i krijumčari, kao da zaboravljaju da Uprava carina raspolaže skenerima za pregled prtljaga i da takvi predmeti u nečijem koferu sigurno ne mogu proći neopaženo.

D. Nikolić

Konvencija od 2002. godine

U Odeljenju Uprave carina za suzbijanje krijumčarenja rade oficiri za vezu zaduženi za sprovođenje

CITES konvencije koji odlično sarađuju s drugim službama koje se bave istim problemom, posebno s Grupom Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine za CITES.

Srbija je potpisnica Konvencije o međunarodnoj trgovini ugroženim vrstama divlje flore i faune i sprovodi je od 2002. godine, a njom je regulisano izdavanje uvoznih, izvoznih i tranzitnih dozvola za više od 33.000 zaštićenih vrsta životinja i biljaka. Neke od tih vrsta su često meta krijumčarenja, što je neke od njih dovelo do istrebljenja.