Srbija opet dobija Vrhovni sud

Ona je potvrdila da taj nacrt predviđa da se iz članstva najvišeg sudijskog organa – Visokog saveta sudstva – isključuju predstavnici izvršne i zakonodavne vlasti, kao i da se ukida izbor sudija i tužilaca na trogodišnji mandat.

U pitanju je Nacrt izmena Ustava Srbije u oblasti pravosuđa, objavljen na sajtu Ministarstva pravde radi javne rasprave, koja će u ovoj fazi trajati do 8. marta. Među najvažnijima je da sudije i tužioce više ne bira Narodna skupština. U sastavu VSS-a takođe više neće biti član skupštinskog Odbora za pravosuđe, kao ni ministar pravde.

Novina je i da će Vrhovni kasacioni sud imati novi naziv – Vrhovni sud Srbije – i na pitanje novinara da li ta promena naziva donosi eventualni reizbor sudija kao 2009. godine, ministarka Kuborović ističe da to nije intencija ni Ministarstva pravde ni Vlade.

– Reizbora neće biti, kao ni iskustva koje smo imali 2009. i 2010. godine. To nije u planu, niti je namera da se sprovodi reizbor. Bitno je da se ustavne izmene odnose na budući izbor sudija, a sudije koje su na stalnoj funkciju, nju i zadržavaju – istakla je ministarka pravde.

Nela Kuburović je kazala da je predloženo da se naziv promeni zato što je to bilo i jedna od kritika Venecijanske komisije, a i same stručne javnosti, da naziv Vrhovni kasacioni sud sadrži reči koje jedna drugu isključuju.

– To je jedan od razloga zašto smo predložili da se vrati stari naziv – dodala je ona.

Nadležnost Vrhovnog kasacionog suda ustanovljena je s početkom rada suda od 2010. godine, ali je proširena izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, čija primena je otpočela od 21. maja 2014., i trajala do 31. decembra 2015. godine. Stupanjem na snagu Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku 1. januara 2016. godine, nadležnost suda u toj materiji detaljnije je uređena.

Nadležnost Vrhovnog kasacionog suda je, s obzirom na položaj tog suda kao najvišeg u Republici Srbiji, Zakonom određena u dva osnovna pravca delovanja – u suđenju i izvan suđenja, o vanrednim pravnim sredstvima izjavljenim na odluke sudova Republike Srbije i u drugim stvarima određenim zakonom.

Po podacima, objavljenim na sajtu VKS-a, sudovi u Srbiji su u prvoj polovini prošle godine rešili 1.095.602 predmeta, po kojima je postupalo 2.615 sudija. Te brojke obuhvataju sve vrste predmeta: iz sudeće materije i iz izvršne materije. Povećan broj rešenih predmeta u 2016. godini bio je rezultat preduzetih sistemskih mera – pre svega novog Zakona o izvršenju i obezbeđenju i ujednačavanju sudske prakse u repetitivnim predmetima. U odnosu na 2015. godinu bilo je rešeno 866.589 predmeta više. U 2017. godini je broj rešenih predmeta izvršenja znatno smanjen jer nema izvanrednih sistemskih intervencija na rešavanje tih predmeta, nadeveno je u izveštaju.

Upoređujući prvo polugodište 2016. godine s prvim polugodištem 2017, vidljivo je da je rešeno nešto manje predmeta – naime, od 1. januara 2016. do 30. juna te godine rešeno ih je 1.115.124, a u istom periodu lane – 1.095.602. Na broj rešenih predmeta u prvoj polovini 2017. godine uticala je i činjenica da su predmeti beogradski sudovi podeljeni između Prvog, Drugog i Trećeg osnovnog suda.

Prošle godine je ostalo nerešeno 1.885.359 predmeta u svim materijama, uključujući i predmete izvršenja. U periodu od 2012. do 2016. godine, broj nerešenih predmeta smanjivao se godišnje prosečno za 220.000, a samo za prvih šest meseci prošle godine ukupan broj nerešenih predmeta smanjen je za 158.585.

Predočava se, takođe, da u prvoj polovini prošle godine nastavljen trend smanjenja broja starih predmeta, s 915.774 na početku izveštajnog perioda na 892.783, što znači da su rešeni i predmeti koji su tokom izveštajnog perioda postali stari.

M. Bozokin

D. Nikolić