Србија опет добија Врховни суд
– Промена назива Врховног касационог суда у Врховни суд Србије, што предвиђа Нацрт измена Устава Србије у области правосуђа, не значи да ће доћи до реизбора судија – изјавила је министарка правде Нела Кубуровић.
Она је потврдила да тај нацрт предвиђа да се из чланства највишег судијског органа – Високог савета судства – искључују представници извршне и законодавне власти, као и да се укида избор судија и тужилаца на трогодишњи мандат.
У питању је Нацрт измена Устава Србије у области правосуђа, објављен на сајту Министарства правде ради јавне расправе, која ће у овој фази трајати до 8. марта. Међу најважнијима је да судије и тужиоце више не бира Народна скупштина. У саставу VSS-a такође више неће бити члан скупштинског Одбора за правосуђе, као ни министар правде.
Новина је и да ће Врховни касациони суд имати нови назив – Врховни суд Србије – и на питање новинара да ли та промена назива доноси евентуални реизбор судија као 2009. године, министарка Куборовић истиче да то није интенција ни Министарства правде ни Владе.
– Реизбора неће бити, као ни искуства које смо имали 2009. и 2010. године. То није у плану, нити је намера да се спроводи реизбор. Битно је да се уставне измене односе на будући избор судија, а судије које су на сталној функцију, њу и задржавају – истакла је министарка правде.
Нела Кубуровић је казала да је предложено да се назив промени зато што је то било и једна од критика Венецијанске комисије, а и саме стручне јавности, да назив Врховни касациони суд садржи речи које једна другу искључују.
– То је један од разлога зашто смо предложили да се врати стари назив – додала је она.
Надлежност Врховног касационог суда установљена је с почетком рада суда од 2010. године, али је проширена изменама и допунама Закона о уређењу судова, чија примена је отпочела од 21. маја 2014., и трајала до 31. децембра 2015. године. Ступањем на снагу Закона о заштити права на суђење у разумном року 1. јануара 2016. године, надлежност суда у тој материји детаљније је уређена.
Надлежност Врховног касационог суда је, с обзиром на положај тог суда као највишег у Републици Србији, Законом одређена у два основна правца деловања – у суђењу и изван суђења, о ванредним правним средствима изјављеним на одлуке судова Републике Србије и у другим стварима одређеним законом.
По подацима, објављеним на сајту ВКС-а, судови у Србији су у првој половини прошле године решили 1.095.602 предмета, по којима је поступало 2.615 судија. Те бројке обухватају све врсте предмета: из судеће материје и из извршне материје. Повећан број решених предмета у 2016. години био је резултат предузетих системских мера – пре свега новог Закона о извршењу и обезбеђењу и уједначавању судске праксе у репетитивним предметима. У односу на 2015. годину било је решено 866.589 предмета више. У 2017. години је број решених предмета извршења знатно смањен јер нема изванредних системских интервенција на решавање тих предмета, надевено је у извештају.
Упоређујући прво полугодиште 2016. године с првим полугодиштем 2017, видљиво је да је решено нешто мање предмета – наиме, од 1. јануара 2016. до 30. јуна те године решено их је 1.115.124, а у истом периоду лане – 1.095.602. На број решених предмета у првој половини 2017. године утицала је и чињеница да су предмети београдски судови подељени између Првог, Другог и Трећег основног суда.
Прошле године је остало нерешено 1.885.359 предмета у свим материјама, укључујући и предмете извршења. У периоду од 2012. до 2016. године, број нерешених предмета смањивао се годишње просечно за 220.000, а само за првих шест месеци прошле године укупан број нерешених предмета смањен је за 158.585.
Предочава се, такође, да у првој половини прошле године настављен тренд смањења броја старих предмета, с 915.774 на почетку извештајног периода на 892.783, што значи да су решени и предмети који су током извештајног периода постали стари.
М. Бозокин
Д. Николић