U Novom Sadu posle udesa godišnje pobegne 500 vozača

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Rumi uhapsili su N. U. (34) iz Stare Pazove, zbog osnova sumnje da je izvršio krivična dela teška dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja i ne pružanje pomoći licu povređenom u saobraćajnoj nezgodi.

Kako je saopštila Policijska uprava Sremske Mitrovice, on se sumnjiči da je u večernjim satima 3. februara, na lokalnom putu Putinci - Donji Petrovci na području Rume, automobilom “mercedes” udario pedesetdvogodišnjeg muškarca koji se kretao desnom stranom kolovoza, i potom pobegao. Od zadobijenih povreda pešak je preminuo na licu mesta. Po nalogu nadležnog tužioca, osumnjičenom je određeno zadržavanje do 48 časova i on će, uz krivičnu prijavu, biti doveden na saslušanje u Osnovno javno tužilaštvo u  Rumi, dodaje se u saopštenju.

Takođe, novosadska policija  će podneti krivičnu prijavu protiv muškarca (37) s područja  grada, zbog sumnje da je 1. februara počinio teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja i krivično delo nepružanja pomoći licu povređenom u saobraćajnoj nezgodi. On se tereti da je u Kaću, na pešačkom prelazu, kolima udario meštanku koja je zadobila teške telesne povrede, a da se nije zaustavio i pružio joj pomoć, već je napustio lice mesta. Operativnim radom, vozač je identifikovan i protiv njega će biti podneta krivična prijava, u redovnom postupku, navela je policija.

Na području Južnobačkog okruga, lane su se događale prosečno svaki četvrti dan  saobraćajke  u kojima je bilo povređenih osoba i matertijalne štete a koje su napustile osobe koje su bile za upravljačem. Saobraćajki u kojima je bila manja materijalna šteta, a vozači su pobegli bilo je oko 500, saznaje “Dnevnik” nezvanično  Na rasveljavanju ovih događaja uglavnom rade saobraćajci, ali ako ima poginulih osoba za rešavanje je zadužena kriminalistička policija. 

Operetaivci novosadske policije svake godine imaju po nekoliko slučajeva (u proseku jednom u tri meseca) koje rasvetljava, nakon što vozač  udari nekoga  i pri tome mu nanese teške telesne povrede ili ga usmrti, a potom napusti mesto događaja ne pruživši pomoć. Ovakvi  slučajevi su svaki za sebe posebni toliko da se mogu pisati priče o njima.

„Ovakvi predmeti moraju se brzo rešavati, ali nažalost ima i onih koji čekaju na rešavanje. Malo po malo, preko saobraćajnih vešataka utvrdili smo vrstu vozila, a potom je bilo pod filterom  istrage više od 500 automobila. Išli smo od kuće do kuće, ali u  u takvim situacijma  i mediji nam jako pomažu.  Objavili smo broj telefona na koji nam se mogu javiti  građani, koji imaju bilo kakve informcije o događaju. Vrlo brzo smo sklopili kockice o događaju“, kaže za “Dnevnik” bivši operativac iz grupe za rasvetljavanje krvnih i seksualnih delikata.

Naš sagovornik kaže da, iako se većina ovakvih  slučajeva rasvetli i ne dešava se često da se osobe koje su napustile mesto nesreće bez pružanja pomoći prijave zbog griže savesti, ili to urade tek kad slute da im istraga diše za vratom i kad je pitanje dana kad će završiti iza brave.

Ako učesnik nezgode napusti lice mesta posle nesreće, zakonskim rešenjem predviđeno je pet kaznenih bodova i kazna od 15.000 do 30.000 dinara. Moguć je i zatvor od najmanje tri meseca.

Ako je u pitanju smrtna posledica, beguncu će sud propisati osam kaznenih bodova, novčanu kaznu od 30.000 do 50.000 dinara ili zatvor od najmanje pet meseci.

Direktor Komiteta za bezbednost saobraćaja Damir Okanović ranije je izjavio za „Dnevnik” da napuštanje lica mesta nakon saobraćajne nezgode nije krivično delo, već je to samo ukoliko se povređeni u saobraćajnoj nezgodi ostavi na putu, ali tamo gde nema drugih ljudi.

„Ukoliko to uradite, recimo, u centru naselja, nikada nećete biti optuženi za to krivično delo jer ga niste ostavili bez pomoći pošto okolo ima drugih ljudi. Treba promeniti krivično delo – da ne bude kažnjiva radnja ostavljanje bez pomoći, već neukazivanje pomoći. Vozač koji učestvuje u saobraćajnoj nezgodi u kojoj je neko povređen dužan je da ostane na licu mesta da ukaže pomoć onome koga je povredio i da sačeka dolazak policije“, rekao je Okanović.

Psiholozi navode da se tu ne radi o psihopatološkim slučajevima, već o ljudima koji se najčešće uplaše i kod kojih prevlada „biologija”.

„Kada dođe do hormonalne reakcije koja uzrokuje da vi na subjektivnom planu doživljavate intenzivan strah, opcije su na vama, kao i na životinjama – da pobegnete, borite se ili se blokirate. Pošto se radi o ogromnom strahu, ljudi nastoje da se sklone, a kasnije, kada spoznaju sopstvenu odgovornost i kad prođe strah, kognitivni deo uma prevlada, ljudi shvate šta su uradili i jave se policiji“, kaže psiholog Dragan Žuljević, i dodaje da strah traje 20 minuta do pola sata.

M. Vujačić

M. Bozokin