У Новом Саду после удеса годишње побегне 500 возача

Припадници Министарства унутрашњих послова у Руми ухапсили су Н. У. (34) из Старе Пазове, због основа сумње да је извршио кривична дела тешка дела против безбедности јавног саобраћаја и не пружање помоћи лицу повређеном у саобраћајној незгоди.

Како је саопштила Полицијска управа Сремске Митровице, он се сумњичи да је у вечерњим сатима 3. фебруара, на локалном путу Путинци - Доњи Петровци на подручју Руме, аутомобилом “мерцедес” ударио педесетдвогодишњег мушкарца који се кретао десном страном коловоза, и потом побегао. Од задобијених повреда пешак је преминуо на лицу места. По налогу надлежног тужиоца, осумњиченом је одређено задржавање до 48 часова и он ће, уз кривичну пријаву, бити доведен на саслушање у Основно јавно тужилаштво у  Руми, додаје се у саопштењу.

Такође, новосадска полиција  ће поднети кривичну пријаву против мушкарца (37) с подручја  града, због сумње да је 1. фебруара починио тешко дело против безбедности јавног саобраћаја и кривично дело непружања помоћи лицу повређеном у саобраћајној незгоди. Он се терети да је у Каћу, на пешачком прелазу, колима ударио мештанку која је задобила тешке телесне повреде, а да се није зауставио и пружио јој помоћ, већ је напустио лице места. Оперативним радом, возач је идентификован и против њега ће бити поднета кривична пријава, у редовном поступку, навела је полиција.

На подручју Јужнобачког округа, лане су се догађале просечно сваки четврти дан  саобраћајке  у којима је било повређених особа и матертијалне штете а које су напустиле особе које су биле за управљачем. Саобраћајки у којима је била мања материјална штета, а возачи су побегли било је око 500, сазнаје “Дневник” незванично  На расвељавању ових догађаја углавном раде саобраћајци, али ако има погинулих особа за решавање је задужена криминалистичка полиција. 

Оперетаивци новосадске полиције сваке године имају по неколико случајева (у просеку једном у три месеца) које расветљава, након што возач  удари некога  и при томе му нанесе тешке телесне повреде или га усмрти, а потом напусти место догађаја не пруживши помоћ. Овакви  случајеви су сваки за себе посебни толико да се могу писати приче о њима.

„Овакви предмети морају се брзо решавати, али нажалост има и оних који чекају на решавање. Мало по мало, преко саобраћајних вешатака утврдили смо врсту возила, а потом је било под филтером  истраге више од 500 аутомобила. Ишли смо од куће до куће, али у  у таквим ситуацијма  и медији нам јако помажу.  Објавили смо број телефона на који нам се могу јавити  грађани, који имају било какве информције о догађају. Врло брзо смо склопили коцкице о догађају“, каже за “Дневник” бивши оперативац из групе за расветљавање крвних и сексуалних деликата.

Наш саговорник каже да, иако се већина оваквих  случајева расветли и не дешава се често да се особе које су напустиле место несреће без пружања помоћи пријаве због гриже савести, или то ураде тек кад слуте да им истрага дише за вратом и кад је питање дана кад ће завршити иза браве.

Ако учесник незгоде напусти лице места после несреће, законским решењем предвиђено је пет казнених бодова и казна од 15.000 до 30.000 динара. Могућ је и затвор од најмање три месеца.

Ако је у питању смртна последица, бегунцу ће суд прописати осам казнених бодова, новчану казну од 30.000 до 50.000 динара или затвор од најмање пет месеци.

Директор Комитета за безбедност саобраћаја Дамир Окановић раније је изјавио за „Дневник” да напуштање лица места након саобраћајне незгоде није кривично дело, већ је то само уколико се повређени у саобраћајној незгоди остави на путу, али тамо где нема других људи.

„Уколико то урадите, рецимо, у центру насеља, никада нећете бити оптужени за то кривично дело јер га нисте оставили без помоћи пошто около има других људи. Треба променити кривично дело – да не буде кажњива радња остављање без помоћи, већ неуказивање помоћи. Возач који учествује у саобраћајној незгоди у којој је неко повређен дужан је да остане на лицу места да укаже помоћ ономе кога је повредио и да сачека долазак полиције“, рекао је Окановић.

Психолози наводе да се ту не ради о психопатолошким случајевима, већ о људима који се најчешће уплаше и код којих превлада „биологија”.

„Када дође до хормоналне реакције која узрокује да ви на субјективном плану доживљавате интензиван страх, опције су на вама, као и на животињама – да побегнете, борите се или се блокирате. Пошто се ради о огромном страху, људи настоје да се склоне, а касније, када спознају сопствену одговорност и кад прође страх, когнитивни део ума превлада, људи схвате шта су урадили и јаве се полицији“, каже психолог Драган Жуљевић, и додаје да страх траје 20 минута до пола сата.

М. Вујачић

М. Бозокин