130 GODINA OD ROĐENJA SAVE ŠUMANOVIĆA Veliki majstor vraćen kući – slike ponovo oživele nakon konzervatorskih radova

Poseban akcent ovom jubileju dao je i Pokrajinski zavod za zaštitu spomenika kulture, koji je završio konzervatorsko-restauratorske radove na sedam slika velikog srpskog umetnika i vratio ih kući - u Šumanovićevu galeriju u Šidu. U pitanju su ulja na platnu „Plavokosa Parižanka” (1929”, „Periferija Šida” (1933), „Pokošena licada” (1934), „Stari orah” (1937), „Livada (1941), „Bagremi uz livadu” (1942) i „Šidski vrtovi” (1942).

Sava Šumanović za sobom je ostavio impozantan opus od oko 800 ulja na platnu, te više od 600 crteža, akvarela, gvaševa i pastela. Praktično od formiranja konzervatorsko-restauratorske radionice pri Pokrajinskom zavodu za zaštitu spomenika kulture, aprila 1952, kroz nju su prolazila pojedinačna dela velikog umetnika sa oštećenjima koja je trebalo sanirati, da bi prva malo veća akcija bila vezana za 1957, kada su u cilju pripreme stalne postavke Galerije Matice srpske je „osveženo” nekoliko Šumanovićevih dela.   

Ipak, tek 2007. ekipa slikara-konzervatora Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture uradila je sistematski pregled svih slika velikog umetnika, koje se čuvaju u zbirci Galerije „Sava Šumanović” u Šidu – ukupno njih 350, uglavnom iz poslednjeg stvaralačkog perioda. Tada su urađene i sanacije onih dela kojima je hitno bila potrebna pomoć, a napravljena je i kategorizacija problema i u odnosu na to su definisani i predlozi mera koje valja preduzeti. Ilustracije radi, određeni broj slika je trebalo da prođe i rekonzervaciju jer su sedamdesetih godina prošlog veka u jednoj široj akciji konzervirani zastarelim metodama. Naime, bez obzira na vrstu oštećenja, listom su sva platna tretirana na isti način, odnosno prosto su bile uronjene u vosko-smolastu masu, a da prethodno nije urađena bilo kakva stabilizacija nosača. Time, međutim, praktično ništa nije rešeno, već su problemi samo “fiksirani”. 

Drugi „sistematski pregled” usledio je 2018, nakon kojeg se takođe u pojedinim slučajevima pribeglo urgentnim intervencijama, kojima je cilj bio da se zaustavi dalja degradacija materijala do njegovog potpunog konzervatorsko-restauratorskog tretmana. Šumanovićeva ulja se mogu grubo podeliti na dve osnovne kategorije: na one sa tanjim bojenim slojevima koje je moguće tretirati i na licu mesta, i na slike sa izrazito pastuoznim, debelim slojevima boje, koje su karakteristično popucale usled brojnih negativnih faktora i zahtevaju složene radioničke konzervatorske tretmane, uz korišćenje specijalizovane opreme. 

Kod takvih krakelura pucanje se uglavnom ne zadržava samo na bojenom sloju, nego dolazi do promena i na nosećem platnu. Zato je toliko važno najpre detaljno prostudirati oštećenja i potom ih u konzervatorskom smislu ne tretirati parcijalno, već strukturalno, što znači i slikani sloj i platno i podlogu.

To jesu dugotrajni procesi koji iziskuju veliko strpljenje, jer se nekada i više puta moraju ponavljati, ali samo oni omogućuju dugoročniju stabilizaciju ovakvih dela. Računajući i sanacije in situ, u poslednjih petnaestak godina slikari Zavoda su konzervirali i restaurirali  više od 150 slika iz fonda Galerije „Sava Šumanović”.