130 ГОДИНА ОД РОЂЕЊА САВЕ ШУМАНОВИЋА Велики мајстор враћен кући – слике поново оживеле након конзерваторских радова

Посебан акцент овом јубилеју дао је и Покрајински завод за заштиту споменика културе, који је завршио конзерваторско-рестаураторске радове на седам слика великог српског уметника и вратио их кући - у Шумановићеву галерију у Шиду. У питању су уља на платну „Плавокоса Парижанка” (1929”, „Периферија Шида” (1933), „Покошена лицада” (1934), „Стари орах” (1937), „Ливада (1941), „Багреми уз ливаду” (1942) и „Шидски вртови” (1942).

Сава Шумановић за собом је оставио импозантан опус од око 800 уља на платну, те више од 600 цртежа, акварела, гвашева и пастела. Практично од формирања конзерваторско-рестаураторске радионице при Покрајинском заводу за заштиту споменика културе, априла 1952, кроз њу су пролазила појединачна дела великог уметника са оштећењима која је требало санирати, да би прва мало већа акција била везана за 1957, када су у циљу припреме сталне поставке Галерије Матице српске је „освежено” неколико Шумановићевих дела.   

Ипак, тек 2007. екипа сликара-конзерватора Покрајинског завода за заштиту споменика културе урадила је систематски преглед свих слика великог уметника, које се чувају у збирци Галерије „Сава Шумановић” у Шиду – укупно њих 350, углавном из последњег стваралачког периода. Тада су урађене и санације оних дела којима је хитно била потребна помоћ, а направљена је и категоризација проблема и у односу на то су дефинисани и предлози мера које ваља предузети. Илустрације ради, одређени број слика је требало да прође и реконзервацију јер су седамдесетих година прошлог века у једној широј акцији конзервирани застарелим методама. Наиме, без обзира на врсту оштећења, листом су сва платна третирана на исти начин, односно просто су биле уроњене у воско-смоласту масу, а да претходно није урађена било каква стабилизација носача. Тиме, међутим, практично ништа није решено, већ су проблеми само “фиксирани”. 

Други „систематски преглед” уследио је 2018, након којег се такође у појединим случајевима прибегло ургентним интервенцијама, којима је циљ био да се заустави даља деградација материјала до његовог потпуног конзерваторско-рестаураторског третмана. Шумановићева уља се могу грубо поделити на две основне категорије: на оне са тањим бојеним слојевима које је могуће третирати и на лицу места, и на слике са изразито пастуозним, дебелим слојевима боје, које су карактеристично попуцале услед бројних негативних фактора и захтевају сложене радионичке конзерваторске третмане, уз коришћење специјализоване опреме. 

Код таквих кракелура пуцање се углавном не задржава само на бојеном слоју, него долази до промена и на носећем платну. Зато је толико важно најпре детаљно простудирати оштећења и потом их у конзерваторском смислу не третирати парцијално, већ структурално, што значи и сликани слој и платно и подлогу.

То јесу дуготрајни процеси који изискују велико стрпљење, јер се некада и више пута морају понављати, али само они омогућују дугорочнију стабилизацију оваквих дела. Рачунајући и санације ин ситу, у последњих петнаестак година сликари Завода су конзервирали и рестаурирали  више од 150 слика из фонда Галерије „Сава Шумановић”.