U ISTOM TIMU SA MARTINOM SKORSEZEOM Zrenjaninac Dušan Bartolović saradnik je na mnogim velikim američkim filmovima

To je samo jedan od više filmskih blokbastera na kojima je poslednjih godina radio Zrenjaninac Dušan Bartolović, pretežno angažovan kao kolorista ili tehničar digitalne slike na filmskom setu. Od većih projekata, na njegovom spisku nalaze se i filmovi Hellraiser, Fair Play, Tetris, The Ledge, Leverage Redepmtion i Better Man...

– Bilo mi je veoma drago što je film The First Omen sniman u mom rodnom gradu. Tu vest sam rado delio sa članovima filmske ekipe, a oni su bili oduševljeni Zrenjaninom i imali su samo reči hvale za naš grad. Nažalost, zbog velikog broja obaveza ne dolazim često, ali se trudim da iskoristim svaku priliku da posetim svoj rodni grad – kaže na početku razgovora za „Dnevnik” Dušan Bartolović.

Najveći utisak na njega, ipak, ostavio je projekat „Martin Scorsese Presents: The Saints“, na kojem je ostvario odlične rezultate.

– Imao sam čast da radim na kreiranju Show LUT-a i definisanju koloritnog pravca serije, dok je kolorista bio čuveni Stefan Sonenfeld. Činjenica da je producent bio niko drugi do Martin Skorseze čini ovo jednim od najposebnijih iskustava u mojoj karijeri.

Još odmalena Dušana su zanimale fotografije, foto-aparati, video-snimci…

– Osim same slike, od početka su me fascinirali tehnika, foto-aparati, objektivi, svetlosni procesi. Kao dete sam sa dedom, na našem kućnom foto-projektoru, gledao slajdove u boji, i to je bio moj prvi susret sa „živom slikom“ odnosno slikom na „velikom ekranu“, što je u našem slučaju bio zid dnevne sobe. Taj spoj estetike i tehnologije pratio me je kroz godine i na kraju me usmerio ka kolor korekciji i postprodukciji – priseća se naš sagovornik.

Prve fotografije napravio je sa 10-11 godina, koristeći analogni foto-aparat koji je dobio od roditelja za rođendan. Najčešće je fotografisao pejzaže na školskim ekskurzijama jer nije mnogo putovao, pa mu je to bila idealna prilika da fotka nepoznata mesta.

– Kako su se pojavili digitalni foto-aparati i računari, prešao sam na digitalnu obradu slike. Kroz fotošop i druge softvere počeo sam da istražujem korekciju boja, uticaj tonova i kontrasta na percepciju slike. Sa 17 godina sam počeo da radim kao foto-reporter u Zrenjaninskim novinama, gde sam stekao iskustvo u dokumentarnoj fotografiji i brzom prilagođavanju različitim svetlosnim uslovima. Moj mentor Jovan Njegović Drndak uveo me je u profesionalni rad sa foto-aparatima i pomogao mi da razvijem preciznost u svetu fotografije...

Još kao dete je maštao o tome da pravi filmove i vizuelno oblikuje priče ili muziku. U tom periodu nije imao računar, ali je često, dok bi slušao muziku na muzičkom stubu, zamišljao kako bi kadrovi za taj spot trebalo da izgledaju, pa ih je čak i crtao. Kasnije, kada je dobio prvi računar, počeo je da istražuje digitalnu obradu slike i video-montažu, što ga je još više približilo filmskoj estetici.

– Prelazak sa fotografije na pokretnu sliku desio se prirodno, u trenutku kada su digitalni foto-aparati počeli da dobijaju karakteristike ozbiljnih filmskih kamera, posebno u pogledu dinamičkog raspona, rezolucije i reprodukcije boja. Kao primer bih izdvojio Canon 5D Mark II sa Magic Lantern firmware-om, koji je omogućio snimanje slike visokog kvaliteta, što je u mom slučaju otvorilo vrata daljem eksperimentisanju...

Dušanov prvi angažman na igranom filmu bio je kao asistent kamere, a kasnije je radio i kao snimatelj, pa čak i direktor fotografije na određenim projektima. Cilj mu je bio da se što bolje upozna sa opremom i produkcijskim procesima. Kroz praksu na setu i stručnu literaturu, koju je nabavljao preko kolega, brzo je stekao znanje i postao osoba na koju se ekipa oslanja za tehnička pitanja.

– Danas pretežno radim kao kolorista ili DIT (tehničar digitalne slike na filmskom setu), što uključuje i kolor na setu odnosno live grade. Ujedno radim u jednom od najbolje opremljenih post production facility-a u našem regionu...

A kako izgleda njegov posao danas, odnosno njegova uloga na jednom projektu?

– Moj posao počinje pre nego što i krene samo snimanje filma. Deo mog posla je kreiranje workflow-a, prebacivanje materijala, kolor korekcija na setu, kolor korekcija u post-produkciji i finalni mastering. Pre početka snimanja, direktor fotografije i ja analiziramo scenario, a zatim on kreira snimateljsku eksplikaciju – vizuelni koncept fotografije filma. Moj zadatak je da mu pomognem u oblikovanju atmosfere i emocije kroz boju. Zajedno tražimo vizuelne reference i razvijamo kolor pravac filma. Radimo nekoliko testova kamere i objektiva, i to različitim svetlosnim uslovima, a materijal sa testa koristimo u procesu koji ću opisati kasnije...

Ključan deo procesa je kreiranje show LUT-a (Look-Up Table), koji definiše osnovni izgled slike. LUT je u suštini matematička transformacija boja, koja omogućava da slika iz kamere odmah dobije željeni vizuelni pravac.

– Ovaj LUT se može učitati direktno u kameru ili u LUT box, čime dobijamo približan izgled finalne slike već na setu. Tokom snimanja, kolor korekcije se primenjuju i beleže kroz CDL (Color Decision List), koji se putem metapodataka vezuje za svaki snimljeni fajl. Ove informacije se kasnije koriste u post-produkciji, gde kolorista ima početnu bazu za finalni izgled filma. Kada radim kao kolorista u post-produkciji, moj zadatak je da zajedno sa direktorom fotografije pronađem idealan kolor pravac i osiguram da film vizuelno oživi kroz boje. Posao je izrazito kreativan, ali zahteva i tehničku preciznost, jer je potrebno osigurati doslednost boja, pravilno interpretirati materijal iz kamere i optimizovati sliku za finalnu distribuciju – naglašava Bartolović.

Pred kraj razgovora, pitali smo Dušana i čime se bavi u slobodno vreme i da li ima neki hobi.

– Slobodno vreme? Šta je to? Šalu na stranu, hobija imam mnogo, ali bih izdvojio svoja dva omiljena: skakanje iz aviona i paraglajding. Iako zvuče slično, te dve stvari su potpuno različite, ali o tome možda u nekom drugom tekstu. Takođe, preporučujem svakom ko nije skočio iz aviona da to uradi, jer svet definitivno ne izgleda isto posle prvog skoka – poručuje Dušan Bartolović.