У ИСТОМ ТИМУ СА МАРТИНОМ СКОРСЕЗЕОМ Зрењанинац Душан Бартоловић сарадник је на многим великим америчким филмовима

То је само један од више филмских блокбастера на којима је последњих година радио Зрењанинац Душан Бартоловић, претежно ангажован као колориста или техничар дигиталне слике на филмском сету. Од већих пројеката, на његовом списку налазе се и филмови Hellraiser, Fair Play, Tetris, The Ledge, Leverage Redepmtion i Better Man...

– Било ми је веома драго што је филм The First Omen сниман у мом родном граду. Ту вест сам радо делио са члановима филмске екипе, а они су били одушевљени Зрењанином и имали су само речи хвале за наш град. Нажалост, због великог броја обавеза не долазим често, али се трудим да искористим сваку прилику да посетим свој родни град – каже на почетку разговора за „Дневник” Душан Бартоловић.

Највећи утисак на њега, ипак, оставио је пројекат „Martin Scorsese Presents: The Saints“, на којем је остварио одличне резултате.

– Имао сам част да радим на креирању Show LUT-а и дефинисању колоритног правца серије, док је колориста био чувени Стефан Соненфелд. Чињеница да је продуцент био нико други до Мартин Скорсезе чини ово једним од најпосебнијих искустава у мојој каријери.

Још одмалена Душана су занимале фотографије, фото-апарати, видео-снимци…

– Осим саме слике, од почетка су ме фасцинирали техника, фото-апарати, објективи, светлосни процеси. Као дете сам са дедом, на нашем кућном фото-пројектору, гледао слајдове у боји, и то је био мој први сусрет са „живом сликом“ односно сликом на „великом екрану“, што је у нашем случају био зид дневне собе. Тај спој естетике и технологије пратио ме је кроз године и на крају ме усмерио ка колор корекцији и постпродукцији – присећа се наш саговорник.

Прве фотографије направио је са 10-11 година, користећи аналогни фото-апарат који је добио од родитеља за рођендан. Најчешће је фотографисао пејзаже на школским екскурзијама јер није много путовао, па му је то била идеална прилика да фотка непозната места.

– Како су се појавили дигитални фото-апарати и рачунари, прешао сам на дигиталну обраду слике. Кроз фотошоп и друге софтвере почео сам да истражујем корекцију боја, утицај тонова и контраста на перцепцију слике. Са 17 година сам почео да радим као фото-репортер у Зрењанинским новинама, где сам стекао искуство у документарној фотографији и брзом прилагођавању различитим светлосним условима. Мој ментор Јован Његовић Дрндак увео ме је у професионални рад са фото-апаратима и помогао ми да развијем прецизност у свету фотографије...

Још као дете је маштао о томе да прави филмове и визуелно обликује приче или музику. У том периоду није имао рачунар, али је често, док би слушао музику на музичком стубу, замишљао како би кадрови за тај спот требало да изгледају, па их је чак и цртао. Касније, када је добио први рачунар, почео је да истражује дигиталну обраду слике и видео-монтажу, што га је још више приближило филмској естетици.

– Прелазак са фотографије на покретну слику десио се природно, у тренутку када су дигитални фото-апарати почели да добијају карактеристике озбиљних филмских камера, посебно у погледу динамичког распона, резолуције и репродукције боја. Као пример бих издвојио Canon 5D Mark II са Magic Lantern firmware-ом, који је омогућио снимање слике високог квалитета, што је у мом случају отворило врата даљем експериментисању...

Душанов први ангажман на играном филму био је као асистент камере, а касније је радио и као сниматељ, па чак и директор фотографије на одређеним пројектима. Циљ му је био да се што боље упозна са опремом и продукцијским процесима. Кроз праксу на сету и стручну литературу, коју је набављао преко колега, брзо је стекао знање и постао особа на коју се екипа ослања за техничка питања.

– Данас претежно радим као колориста или DIT (техничар дигиталне слике на филмском сету), што укључује и колор на сету односно ливе граде. Уједно радим у једном од најбоље опремљених post production facility-а у нашем региону...

А како изгледа његов посао данас, односно његова улога на једном пројекту?

– Мој посао почиње пре него што и крене само снимање филма. Део мог посла је креирање workflow-а, пребацивање материјала, колор корекција на сету, колор корекција у пост-продукцији и финални мастеринг. Пре почетка снимања, директор фотографије и ја анализирамо сценарио, а затим он креира сниматељску експликацију – визуелни концепт фотографије филма. Мој задатак је да му помогнем у обликовању атмосфере и емоције кроз боју. Заједно тражимо визуелне референце и развијамо колор правац филма. Радимо неколико тестова камере и објектива, и то различитим светлосним условима, а материјал са теста користимо у процесу који ћу описати касније...

Кључан део процеса је креирање схоw LUT-а (Look-Up Table), који дефинише основни изглед слике. LUT је у суштини математичка трансформација боја, која омогућава да слика из камере одмах добије жељени визуелни правац.

– Овај LUT се може учитати директно у камеру или у LUT box, чиме добијамо приближан изглед финалне слике већ на сету. Током снимања, колор корекције се примењују и бележе кроз CDL (Color Decision List), који се путем метаподатака везује за сваки снимљени фајл. Ове информације се касније користе у пост-продукцији, где колориста има почетну базу за финални изглед филма. Када радим као колориста у пост-продукцији, мој задатак је да заједно са директором фотографије пронађем идеалан колор правац и осигурам да филм визуелно оживи кроз боје. Посао је изразито креативан, али захтева и техничку прецизност, јер је потребно осигурати доследност боја, правилно интерпретирати материјал из камере и оптимизовати слику за финалну дистрибуцију – наглашава Бартоловић.

Пред крај разговора, питали смо Душана и чиме се бави у слободно време и да ли има неки хоби.

– Слободно време? Шта је то? Шалу на страну, хобија имам много, али бих издвојио своја два омиљена: скакање из авиона и параглајдинг. Иако звуче слично, те две ствари су потпуно различите, али о томе можда у неком другом тексту. Такође, препоручујем сваком ко није скочио из авиона да то уради, јер свет дефинитивно не изгледа исто после првог скока – поручује Душан Бартоловић.