NEUSTRAŠIVI KEKEC SE VRAĆA Klasik digitalno restauriran posle više od sedam decenija
Restaurirana verzija jugoslovenskog filmskog klasika „Kekec“ (1951) koji je režirao Jože Gale, nagrađenog Zlatnim lavom u Veneciji 1952. godine, biće prikazana u saradnji sa Slovenačkim filmskim centrom u okviru srpske premijere 23. septembra u 19 časova, u Velikoj sali Kulturnog centra „Mija Aleksić“, kao deo 11. Međunarodnog filmskog festivala u Gornjem Milanovcu.
„Kekec“ je crno-beli jugoslovenski film snimljen na slovenačkom jeziku, zasnovan na pripovetkama Josipa Vandota. Film je režirao Jože Gale, a u glavnim ulogama pojavljuju se Matija Barl, Frane Milčinski i Franc Presetnik. Muziku je komponovao Marjan Kozina, dok je produkciju realizovao Triglav film.
Ovo ostvarenje je prvi deo popularne trilogije (Kekec, Srećno, Kekec! i Kekčeve smicalice), posvećene dečaku iz planinskog sela čija hrabrost i vedrina osvajaju publiku širom sveta. Radnja filma smeštena je u idilično selo slovenskih planina gde živi dečak Kekec.
Visoko u planinama usamljenički život vodi Bedanec, čovek koga se svi plaše jer je zao. Ali hrabri dečak Kekec ga se ne boji. Kada otkrije da Bedanec u svojoj kući drži zarobljenike, odlučuje da ih pronađe. Svojom hrabrošću uspeva da ih oslobodi, a još više od toga – natera Bedanca da zauvek ode.
Već naredne godine nakon premijere film je doneo jugoslovenskoj kinematografiji prvu veliku međunarodnu nagradu – Zlatnog lava u Veneciji za najbolji omladinski film. Time je postao prvi slovenački i jugoslovenski film ovenčan međunarodnim priznanjem, zauzevši posebno mesto u istoriji regionalne kinematografije.
Kekec je književni i filmski lik koji je kreirao slovenački pisac Josip Vandot. Prvi put se pojavio u dečjoj priči „Kekec na zlom putu“ (Kekec na hudi poti), objavljenoj 1918. godine. Tokom decenija postao je omiljeni jugoslovenski junak i kultna figura svih generacija – njegovim imenom bili su brendirani bioskopi, dečja konfekcija, paštete, časopisi i brojni drugi proizvodi.
Kekec je neustrašivi i veseli dečak, čobanin, koji doživljava brojne avanture dok čuva svoje stado na planinskim pašnjacima. U njih ulazi vođen radoznalošću, dobrotom i hrabrošću, uvek nastojeći da pomogne ljudima i čini dobra dela. Iako šaljivdžija i ponekad komičan, u ključnim trenucima pokazuje ozbiljnost, odlučnost, odgovornost i poštenje – osobine zbog kojih je osvojio srca gledalaca i postao simbol hrabrosti i vedrine.
Povodom obeležavanja 120 godina slovenskog filma, Slovenska kinoteka, Slovenski filmski centar i Slovenski filmski arhiv pri Arhivu Republike Slovenije realizovali su projekat digitalne restauracije filmova „Kekec“ (1951) i „Srećno, Kekec“ (1963).
Negativ „Kekeca“ bio je čuvan u Jugoslovenskoj kinoteci u Beogradu, a nakon povratka u Slovenski filmski arhiv 2021. godine, odlučeno je da film bude digitalno restauriran. Restauraciju filma Kekec vodio je i nadzirao Rado Likon.
Negativ je bio u lošem stanju i zahtevan za obradu – već sama identifikacija vrste materijala bila je otežana. Za rad je korišćena referentna kopija, izabrana među sedam pozitivnih 35-mm kopija, dok je zvuk digitalizovan iz optičkog zapisa. Svetska premijera digitalno restaurirane verzije održana je jula 2025. godine na jezeru Jasna u Kranjskoj Gori i privukla je veliku pažnju publike i medija.
