SVAKA ULOGA TRAŽI NEKU VRSTU DAVANJA! Glumac NIKOLA PEJAKOVIĆ u novoj seriji „PLAVA KRV” igra političara, pa otkrio koliko mu je ovaj lik izazovan: „ONI SU LJUDI SUKOBNI”

Ova porodična drama sa elementima američkih kriminalističkih serija bavi se privatnim i profesionalnim dešavanjima jedne policijske porodice. Radnja serije prati srpsku porodicu Kuburović. Oca Savu,  kapetana žandarmerije pred penzijom, ratnog veterana, njegovog sina Dušana takođe zaposlenog u policiji. Tu je i ćerka Milica budući psiholog, ali i prijatelji, kolege, američka administracija, albanski kriminal. Scenario potpisuju Mirko Stojković i Đorđe Milisavljević, a režiju Miloš Avramović. Na samom snimanju serije glumac Nikola Pejaković otkrio nam je nešto više o svojoj ulozi. 

Kakva je vaša uloga i koga igrate? 

– Igram jednog političara, koji se preziva Pešić.  On je, tako, jedan vrlo ambiciozan čovek, ali i simpatičan.

U kakvoj će on biti sprezi sa porodicom Kuburović, koja je glavni „lik” i u kakvoj je vezi sa policijom o kojoj serija takođe govori?

– On je deo tog aparata, on je iz Ministarstva, čovek iz vlasti. Obavlja tu svoju dužnost ali, zainteresovan je i za neku svoju ličnu promociju. I tako, malo lagi o svojoj prošlosti. 

Znači li to da je on negativac?

– Jeste neka vrsta negativca, ali simpatičnog. 

A kako je to glumiti političara? Koliko je vama izazovno i inspirativno?

– Pa jeste, političari su vrlo zanimljivi za igru. Oni su ljudi sukobni... daju materijala, masni su. Život im je takav i stalno su u nekim problemima.

Ako smo dobro razumeli, serija će biti prikazana kroz krimi žanr. Koliko vam je blizak taj žanr? Ne znam da li smo i koliko smo vas gledali u takvoj jednoj vrsti serija? 

– Pa ja ne znam sad baš da li je to neki čist žanr, niti ja tako delim svoje uloge ili svoj posao. Prosto, igram to. Na kraju krajeva, „zamesimo” mi to po sebi malo. 

Autori kažu da je po pitanju žanr, koji je u osnovi potekao iz Amerike, ali da serija nije kopirana. Šta u jednoj takvoj srpskoj seriji ipak nije prevodivo na američko tržište? 

– E, to već ne znam. Čovek koga god da igra i u kakvom god projektu da učestvuje, on ga boji na svoj način, prilagođava ga da bi mogao uopšte da ga prokrvi, da ga oživi. A ovo što ste me pitali ne znam (smeh). Previše je komplikovano da bih mogao da komentarišem to oko žanra i američkih serija. 

Svaka uloga je, kažu, izazov za glumca. Šta je vama u ovoj ulozi bio najveći izazov?

– Pravo da vam kažem, najveći izazov je bio da se nađe vreme za taj posao, pogotovo kad radi čovek dva projekta, a ja radim trenutno na još jednom. To je najveći problem. Kada je reč o izazovima, ne razmišljam tako o ulogama, verujte mi. Svaka uloga traži neku vrstu davanja, neku vrstu rešenja tako da mi je svaka ista. Nijedna uloga nije specijalna. Tek kad vidimo to na platnu ili na ekranu onda možemo da kažemo da je to, eto, ispalo nekako drugačije, zanimljivije nego nešto ranije. Stvarno ne razmišljam tako, nemam neki izazov. Ne razmišljam uopšte o ovom poslu na taj način.

Radite li na nečemu drugom trenutno, osim što glumite u dva projekta? 

– Pišem muziku. 

Čini se da ste je stavili u drugi plan. Ne stižete da se bavite tom vrstom umetnošću ili je na pauzi? 

– Ne, ja sam uvek svirao, to nije bilo uopšte upitno, ja uvek sviram. E sad, da l’ će se to objaviti ili neće ne znam ili da l’ će to što pišem biti snimljeno i to je pitanje. Znate i sami... I to je neka vrsta lutrije. Tako da radi se. Kao i vi. Sve je isto.

Je l’ lakše biti samo glumac ili i pisac i glumac, kao što se vama dešavalo kada ste radili na serijama čiji ste bili autor? U čemu više uživate - u procesu stvaranja likova serija ili u snimanju?

– Ne znam šta bih rekao. Mislim da je dobro da smo živi i da radimo i da je mir. Eto, to mi je nekako drago - da živimo ovaj život, evo ovako - vi ste danas došli na snimanje, sunce sija. O tome razmišljam.

A da li vam svaka prilika da radite zapravo daje tu vrstu mira i spokoja, osim nekih privatnih stvari?

– Nije samo da mi posao daje taj osećaj, nego čitava situacija. Hoću da kažem, treba da je vrednujemo sve na taj način, da je, čim radimo svoj posao, čim je mirno, dan uspešan (smeh). 

Mislite da cenimo svaki trenutak? 

– Tako je, to je prava rečenica.

V. Bijelić