СВАКА УЛОГА ТРАЖИ НЕКУ ВРСТУ ДАВАЊА! Глумац НИКОЛА ПЕЈАКОВИЋ у новој серији „ПЛАВА КРВ” игра политичара, па открио колико му је овај лик изазован: „ОНИ СУ ЉУДИ СУКОБНИ”

Ова породична драма са елементима америчких криминалистичких серија бави се приватним и професионалним дешавањима једне полицијске породице. Радња серије прати српску породицу Кубуровић. Оца Саву,  капетана жандармерије пред пензијом, ратног ветерана, његовог сина Душана такође запосленог у полицији. Ту је и ћерка Милица будући психолог, али и пријатељи, колеге, америчка администрација, албански криминал. Сценарио потписују Мирко Стојковић и Ђорђе Милисављевић, а режију Милош Аврамовић. На самом снимању серије глумац Никола Пејаковић открио нам је нешто више о својој улози. 

Каква је ваша улога и кога играте? 

– Играм једног политичара, који се презива Пешић.  Он је, тако, један врло амбициозан човек, али и симпатичан.

У каквој ће он бити спрези са породицом Кубуровић, која је главни „лик” и у каквој је вези са полицијом о којој серија такође говори?

– Он је део тог апарата, он је из Министарства, човек из власти. Обавља ту своју дужност али, заинтересован је и за неку своју личну промоцију. И тако, мало лаги о својој прошлости. 

Значи ли то да је он негативац?

– Јесте нека врста негативца, али симпатичног. 

А како је то глумити политичара? Колико је вама изазовно и инспиративно?

– Па јесте, политичари су врло занимљиви за игру. Они су људи сукобни... дају материјала, масни су. Живот им је такав и стално су у неким проблемима.

Ако смо добро разумели, серија ће бити приказана кроз крими жанр. Колико вам је близак тај жанр? Не знам да ли смо и колико смо вас гледали у таквој једној врсти серија? 

– Па ја не знам сад баш да ли је то неки чист жанр, нити ја тако делим своје улоге или свој посао. Просто, играм то. На крају крајева, „замесимо” ми то по себи мало. 

Аутори кажу да је по питању жанр, који је у основи потекао из Америке, али да серија није копирана. Шта у једној таквој српској серији ипак није преводиво на америчко тржиште? 

– Е, то већ не знам. Човек кога год да игра и у каквом год пројекту да учествује, он га боји на свој начин, прилагођава га да би могао уопште да га прокрви, да га оживи. А ово што сте ме питали не знам (смех). Превише је компликовано да бих могао да коментаришем то око жанра и америчких серија. 

Свака улога је, кажу, изазов за глумца. Шта је вама у овој улози био највећи изазов?

– Право да вам кажем, највећи изазов је био да се нађе време за тај посао, поготово кад ради човек два пројекта, а ја радим тренутно на још једном. То је највећи проблем. Када је реч о изазовима, не размишљам тако о улогама, верујте ми. Свака улога тражи неку врсту давања, неку врсту решења тако да ми је свака иста. Ниједна улога није специјална. Тек кад видимо то на платну или на екрану онда можемо да кажемо да је то, ето, испало некако другачије, занимљивије него нешто раније. Стварно не размишљам тако, немам неки изазов. Не размишљам уопште о овом послу на тај начин.

Радите ли на нечему другом тренутно, осим што глумите у два пројекта? 

– Пишем музику. 

Чини се да сте је ставили у други план. Не стижете да се бавите том врстом уметношћу или је на паузи? 

– Не, ја сам увек свирао, то није било уопште упитно, ја увек свирам. Е сад, да л’ ће се то објавити или неће не знам или да л’ ће то што пишем бити снимљено и то је питање. Знате и сами... И то је нека врста лутрије. Тако да ради се. Као и ви. Све је исто.

Је л’ лакше бити само глумац или и писац и глумац, као што се вама дешавало када сте радили на серијама чији сте били аутор? У чему више уживате - у процесу стварања ликова серија или у снимању?

– Не знам шта бих рекао. Мислим да је добро да смо живи и да радимо и да је мир. Ето, то ми је некако драго - да живимо овај живот, ево овако - ви сте данас дошли на снимање, сунце сија. О томе размишљам.

А да ли вам свака прилика да радите заправо даје ту врсту мира и спокоја, осим неких приватних ствари?

– Није само да ми посао даје тај осећај, него читава ситуација. Хоћу да кажем, треба да је вреднујемо све на тај начин, да је, чим радимо свој посао, чим је мирно, дан успешан (смех). 

Мислите да ценимо сваки тренутак? 

– Тако је, то је права реченица.

В. Бијелић