Vedri i pozitivni filmovi za karantin

Još jedan kriterijum za listu je da ostvarenja nisu baš previše popularna ili očekivana, tako da na njoj nema očiglednih (ali isto tako odličnih izbora) poput „Gospodara prstenova“, „Povratka u budućnost“ ili „Dana mrmota“.

„Šaputanje na jastuku” (1959) je verovatno najzabavnija od svih romantičnih komedija sa Doris Dej i Rokom Hadsonom, i jedan od klasika starog Holivuda. Harizmatični par tumači dvoje svojeglavih ljudi koji su jedno drugom dvojnici na istoj telefonskoj liniji – ambicioznu Džen, i zavodnika Breda koji uživa u tome da se svojoj dvojnici udvara pretvarajući se da je stidljivi momak iz Teksasa, a ne lukavi gradski bonvivan.

„Kancelarijska romansa” (1977): je sovjetska komedija Eldara Rjazanova, u Rusiji možda najpoznatijeg po filmu “Ironija sudbine” koji se u toj zemlji tradicionalno emituje na televiziji za novogodišnje praznike. “Kancelarijska romansa” prati priču o samohranom, smotanom i stidljivom ocu (Andrej Mjagkov) kog kolega uspeva da ubedi da zavede njihovu opasnu i strogu šeficu (Alisa Frindlih).

Linklaterova trilogija „Pre izlaska sunca” (1995), „Pre zalaska sunca” (2005), „Pre ponoći” (2015): Romantične drame Ričarda Linklatera prate živote dvoje istančanih ljudi koji su se kao mladi slučajno upoznali u vozu za Beč. Budućeg pisca Džesa glumi Itan Houk, dok njegovu partnerku, ambicioznu i romantičnu Selin tumači Džudi Delpi. U svakom od delova, pratimo dvoje junaka u toku jednog dana koji provode u razgovoru. Posebnost ovih filmova (osim sjajne hemije između dvoje odličnih glumaca) je i to što Linklater nastavak snima svakih deset godina, osvetljavajući različite životne faze svojih junaka i promene koje im donose dekade koje prolaze. Četvrti nastavak se očekuje za pet godina, a dotle možemo da uživamo u tihoj melanholiji šetnji kroz Beč, Pariz i niz grčku obalu.

“Moj komšija Totoro” i “Haulov lutajući zamak” (1988, 2004): Hajaoa Mijazakija često nazivaju japanskim Diznijem, mada su svi njegovi animirani filmovi umetnički bar deset klasa iznad bilo čega što je Volt Dizni ikad uspeo da snimi ili zamisli. Ipak, treba reći da je čudesni svet koji Mijazaki stvara ponekad neobičan za zapadnjačke gledaoce (u koje u ovom kontekstu svakako spadamo i mi) i da je u početku potrebno malo prilagođavanja za drugačije pripovedačke konvencije. Ali, njegova ostvarenja i te kako vrede truda – bilo da je u pitanju neobičan i topli film poput „Mog komšije Totora” u kom baštenski duhovi pomažu dvema devojčicama da se pomire sa bolešću majke, ili ekscentrično maštoviti i vizuelno raskošni “Haulov lutajući zamak” u kom protagonistkinja pronalazi ljubav, avanturu, i konačno, unutrašnju snagu pošto je upoznala misterioznog Haula.

„Galaksi kvest” (1999): je naučnofantastična komedija sa duhovitom premisom sprovedenom bez greške. Zaplet prati grupu glumaca koji su se proslavili u naučnofantastičnoj seriji “Galadždž Ljuest” o posadi svemirskog broda koja spasava planete, i čiji je svaki član izuzetan; od hrabrog kapetana (Tim Alen), preko njegovog sposobnog oficira vanzemaljca (Alan Rikman) do harizmatičnog oficira za komunikacije (Sigurni Viver). U stvarnom životu ništa od toga ne može biti dalje od istine – glumci koji tumače ove likove uglavnom su umorni od života, cinični ili na rubu alkoholizma, i jedva životare na fanovskim konvencijama zarađujući na sitno od stare slave sad već zaboravljene serije. Kada se pojave pravi vanzemaljci koji veruju da je „Galaxdž Quest” zapravo serija dokumentarnih filmova a ne naučna fantastika, svako od njih imaće priliku da pokuša da zaista postane heroj kog je tumačio. Najveći šarm ovog ostvarenja nije samo otkačena postavka i često urnebesni gegovi, već to što je priča ispričana sa puno ljubavi prema likovima, tako da je krajnji rezultat sasvim “ljudski film”, o običnim osobama koji daju sve od sebe da zbog drugih postanu najbolje verzije samih sebe.

„Večni sjaj besprekornog uma” (2004): je remek delo Majkla Gondrija i Čarlija Kaufmana, sa Kejt Vinslet i Džimom Kerijem  u glavnim ulogama. Film tematizuje važnosti svih naših sećanja, bila ona ružna ili lepa. U stvarnosti u kojoj postoji medicinska procedura u kojoj je moguće obrisati sećanja koja nam nisu draga, ulazimo u prostor uma glavnog junaka koji se na svaki način bori da poništi odluku koju je sam doneo. Dok se junaci probijaju kroz sve nadrealističnije i uvrnutije unutrašnje pejzaže sećanja, paradoksalno, njihova komplikovana ljubavna drama čini se sve stvarnija i dirljivija.

“Čudnije od fikcije” (2006): Ovaj neobični film Marka Forestera (Vil Ferel) prati nemaštovitog  poreskog službenika koji jednog jutra neočekivano otkriva da je junak romana koji piše poznata autorka (Ema Tomson). Zaplet prati njegovo emocionalno otvaranje, prvu ljubav sa ekscentričnom pekarkom (sjajna Megi Gilenhal), i pokušaj da se izbori sa naracijom knjige u kojoj je iznenada otkrio da se nalazi. Iako zaplet možda zvuči previše meta i postmodernistički, u pitanju je topla ljudska drama.

Nastasja Pisarev