Skoro 200 pesama, 100 kratkih priča, niz eseja, putopisa, kritika, gotovo 300 književnih i strip naslova OBELEŽENO PRVIH 100 BROJEVA „DNEVNIKOVE NEDELJNE KULTURE”

Dodatak je ponovo počeo da izlazi u oktobru 2023, u saradnji sa Kulturnim centrom Vojvodine„Miloš Crnjanski”, kako bi se odgovorilo na potrebu da se u kontinuitetu ukazuje na najviše domete na polju književnosti, teatra, filma, stripa, likovne umetnosti... 
 

Kulturni dodatak je izlazio sredom od 1957. godine, prisetio se direktor KCV „Miloš Crnjanski”, književnik Nenad Šaponja. Čitao sam autore od Mike Atića do Vlade Urbana, a tamo osamdesetih sam počeo i da objavljujem kada je urednik dodatka bio Vladimir Kopicl. I zaista je za ovu regiju, pa i u čitavom tada jugoslovenskom kulturnom prostoru, taj dodatak, koji je išao na 8 stranica, te imao i duže i kraće tekstove, puno je značio. I, eto, čak  je i tokom 90-tih izlazio da bi, nažalost, jednostavno bio  ukinut posle 2000. godine. Zašto, ne znam, ali tek od jedne ga srede više nije bilo...
 

Po Šaponjinim rečima, ta oseka je trajala pune 23 godine, dok se, zahvaljujući razumevanju Pokrajinske vlade, nisu stvorili uslovi da, kroz saradnju „Dnevnika” i Kulturnog centra „Miloš Crnjanski”, dodatak ponovo ne zaživi. 

 „I mislim da je to strašno važno, ne zbog toga što sam sentimentalno vezan za Dnevnikov kulturni dodatak, već jer je to važno za kulturu ovog prostora. Danas živimo u bržem vremenu, sasvim drugačijem, i verujem da aktuelna forma, na četiri strane, nedeljom, ovom i u ovakvom vremenu je potpunu saobrazna. Pri tome imamo najbolje saradnike ne samo iz svih delova Srbije, nego i iz regiona,  pojavljuju se važne, bitne stvari, pri čemu je, podrazumeva se, akcenat na osvetljavanju kulture Novog Sada i Vojvodine. I mislim da smo u tome uspeli i da je, i u poređenju sa kulturnim dodacima drugih dnevnih novina, Dnevnikov na veoma zavidnom mestu. I svi tako misle. Uradili smo puno u ovih prvih sto brojeva i sad je važno nastaviti”.
 

Izvršna direktorka „Dnevnika” Snežana Milanović zahvalila se stalnim saradnicima „Dnevnikove nedeljne kulture”, što su, u vremenu kada je teško održati kulturu čitanja, pa samim tim i čitanja novina, najstarijem listu u Vojvodini pomogli da utemelji i razvije projekat kojim može da se ponosi.
 

Dnevnikova nedeljna kultura, verujemo, doprinosi toj važnoj borbi za širenje kulture čitanja, ali i vidljivosti kulture uopšte. Hvala vam na izuzetnom doprinosu koji dajete u realizaciji projekta,  i čast nam je što na dugu listu velikih književnika, koji su pisali za Dnevnik tokom njegove duge istorije, sada možemo da dodamo i vaša cenjena imena, rekla je Snežana Milanović.
 

Podsetimo, među stalnim i povremenim saradnicima „Dnevnikove nedeljne kulture” su Vladimir Pištalo, Jovica Aćin, Milisav Savić, Mihajlo Pantić, Aleksandar Gatalica, akademik Miro Vuksanović, Ljubica Arsić, Selimir Radulović, Ivan Negrišorac, Perica Milutin, Nenad Šaponja, Sava Damjanov, Đorđe Pisarev, Franja Petrinović, Aleksandar Milosavljević, Svetislav Jovanov, Ilija Bakić, Dragana V. Todoreskov, Zlata Kocić, Jasna Kujundžić Jovanov, Đorđo Sladoje, Sanja Perić, Milan R. Simić, Nataša Bundalo Mikić, Vanja Kovačević, Nastasja Pisarev, Đeze Bordaš...  U prvih 100. brojeva objavljeno je isto toliko kratkih priča i skoro dve stotine pesama iz rukopisa najeminentnijih srpskih prozaista i poeta, te niz eseja, putopisa, književnih,  muzičkih, likovnih i filmskih kritika, predstavljeno gotovo 300 novih književnih i strip naslova... a od kolumni objavljenih u „Dnevnikovoj nedeljnoj kulturi” Đorđe Pisarev je oblikovao knjigu „Šeherezada i pokradeno pamćenje”, Ljubica Arsić „Pisci i moda”, dok se pod okriljem KCV „Miloš Crnjanski” priprema zbirka DNK priča.
 

M. S.