Скоро 200 песама, 100 кратких прича, низ есеја, путописа, критика, готово 300 књижевних и стрип наслова ОБЕЛЕЖЕНО ПРВИХ 100 БРОЈЕВА „ДНЕВНИКОВЕ НЕДЕЉНЕ КУЛТУРЕ”

Додатак је поново почео да излази у октобру 2023, у сарадњи са Културним центром Војводине„Милош Црњански”, како би се одговорило на потребу да се у континуитету указује на највише домете на пољу књижевности, театра, филма, стрипа, ликовне уметности... 
 

Културни додатак је излазио средом од 1957. године, присетио се директор КЦВ „Милош Црњански”, књижевник Ненад Шапоња. Читао сам ауторе од Мике Атића до Владе Урбана, а тамо осамдесетих сам почео и да објављујем када је уредник додатка био Владимир Копицл. И заиста је за ову регију, па и у читавом тада југословенском културном простору, тај додатак, који је ишао на 8 страница, те имао и дуже и краће текстове, пуно је значио. И, ето, чак  је и током 90-тих излазио да би, нажалост, једноставно био  укинут после 2000. године. Зашто, не знам, али тек од једне га среде више није било...
 

По Шапоњиним речима, та осека је трајала пуне 23 године, док се, захваљујући разумевању Покрајинске владе, нису створили услови да, кроз сарадњу „Дневника” и Културног центра „Милош Црњански”, додатак поново не заживи. 

 „И мислим да је то страшно важно, не због тога што сам сентиментално везан за Дневников културни додатак, већ јер је то важно за културу овог простора. Данас живимо у бржем времену, сасвим другачијем, и верујем да актуелна форма, на четири стране, недељом, овом и у оваквом времену је потпуну саобразна. При томе имамо најбоље сараднике не само из свих делова Србије, него и из региона,  појављују се важне, битне ствари, при чему је, подразумева се, акценат на осветљавању културе Новог Сада и Војводине. И мислим да смо у томе успели и да је, и у поређењу са културним додацима других дневних новина, Дневников на веома завидном месту. И сви тако мисле. Урадили смо пуно у ових првих сто бројева и сад је важно наставити”.
 

Извршна директорка „Дневника” Снежана Милановић захвалила се сталним сарадницима „Дневникове недељне културе”, што су, у времену када је тешко одржати културу читања, па самим тим и читања новина, најстаријем листу у Војводини помогли да утемељи и развије пројекат којим може да се поноси.
 

Дневникова недељна култура, верујемо, доприноси тој важној борби за ширење културе читања, али и видљивости културе уопште. Хвала вам на изузетном доприносу који дајете у реализацији пројекта,  и част нам је што на дугу листу великих књижевника, који су писали за Дневник током његове дуге историје, сада можемо да додамо и ваша цењена имена, рекла је Снежана Милановић.
 

Подсетимо, међу сталним и повременим сарадницима „Дневникове недељне културе” су Владимир Пиштало, Јовица Аћин, Милисав Савић, Михајло Пантић, Александар Гаталица, академик Миро Вуксановић, Љубица Арсић, Селимир Радуловић, Иван Негришорац, Перица Милутин, Ненад Шапоња, Сава Дамјанов, Ђорђе Писарев, Фрања Петриновић, Александар Милосављевић, Светислав Јованов, Илија Бакић, Драгана В. Тодоресков, Злата Коцић, Јасна Кујунџић Јованов, Ђорђо Сладоје, Сања Перић, Милан Р. Симић, Наташа Бундало Микић, Вања Ковачевић, Настасја Писарев, Ђезе Бордаш...  У првих 100. бројева објављено је исто толико кратких прича и скоро две стотине песама из рукописа најеминентнијих српских прозаиста и поета, те низ есеја, путописа, књижевних,  музичких, ликовних и филмских критика, представљено готово 300 нових књижевних и стрип наслова... а од колумни објављених у „Дневниковој недељној култури” Ђорђе Писарев је обликовао књигу „Шехерезада и покрадено памћење”, Љубица Арсић „Писци и мода”, док се под окриљем КЦВ „Милош Црњански” припрема збирка ДНК прича.
 

М. С.