Jedan poziv koji je spasao Koncert godine

 koji će imati na listi izvođača jedno ime koje se i te hiperinflatorne zimske 1993. godine našlo pred oko 4.500 ljudi u Velikoj sali Spensa - Van Gog.



Ako krenemo tragovima prošlosti, kako se, uostalom, i zove njihov prvi mega hit, doći ćemo do podatka da je Koncert godine, tradicionalna rok manifestacija nastala iz bunta, mogla da okonča svoju karijeru već 1994. godine zbog restrikcije. No, krenimo redom - od kraja, kako to kod nas biva.

Dakle, tradicionalna rok manifestacija NS Koncert godine biće održana u subotu 10. decembra u Velikoj sali Spensa. Počeće u 16 sati, a završiti se, takođe tradicionalno, u prvim satima nedelje. Prema planu i satnici na bini će se smenjivati bendovi sledećim redosledom: Harlekin (pobednici Gitarijade u Zaječaru),  Hayi Prodane Duše (pobednici Gitarijade u Kisaču), Čovek Vuk (bivši Blok aut), Direktori, Bjesovi, Irie FM, Kolja i Grobovlasnici, Urban & 4, već pomenuti Van Gog, Ritam Nereda i Goblini. Ulaznice se mogu u pretprodaji kupiti po ceni od 1.250 dinara, dok će na dan koncerta, ako ih bude, koštati 1.450 dinara.



Jedan od osnivača ovog rok festivala Obrad Boba Škrbić kaže da za 10 evra, koliko je cena karte, kupac dobija 10 sati svirke. Ta cena karte je te 1993. godine iznosila jednu marku u dinarskoj protivrednosti, ali je do ujutru za te dinare moglo da se kupi jedva 50 feninga.

– Nismo tada organizovali Koncert godine te 1993. godine sa namerom da će osvanuti 4. decembar, a kamoli da će ovoliko trajati. To su bila teška i mračna vremena – priseća se Škrbić.



Tada je nastupilo pet bendova: Plejboj, Ateist Rep, Van Gog, EKV i Električni orgazam. Bio je to ujedno prvi i poslednji nastup Milana Mladenovića i EKV-a na, kako se tada zvao “Top plus Koncert godine”.

Ipak, kako kaže, prekretnica za ovu najveću rok manifestaciju u Vojvodini bila je 1994. godine, jer je lista grupa koja je svirala tog 2. decembra u Velikoj sali Spensa bila pojačana novosadskim imenima rok scene koji su promovisani upravo u emisiji Bobe Škrbića - “Top plus” na NS plus kanalu Televizije Novi Sad poput Ritma nereda, Ateist Repa, Generacije bez budućnosti, pa i Lav Hanterse. Za Škrbića drugi Koncert godine zapravo je bio prekretnica i najvažniji faktor za kasnije tradicionalno održavanje koncerata godine. Kako zbog broja bendova i atmosfere na bini i pred binom, tako i zbog dešavanja koja su se dogodila uoči samo koncerta.



– To je bilo vreme restrikcija. U sred tonske probe na Spensu je nestalo struje. Tada nije bilo mobilnih telefona. U očaju sam pozvao tadašnjeg direktora televizije Marka Kekovića. Sekretarica mi je rekla da je na putu kući za Vrbas. Ali, pošto je bila vejavica, došao je tek dva sata kasnije. Kad je stigao, ja sam uspeo da ga dobijem na kućni telefon i saopštio mu da je Spens bez struje i da će nam propasti snimanje. Nakon tog razgovora u roku od 15 minita stigla je struja na Spens i održan je Koncert godine koji, evo traje do dan danas. Čovek je tada bio u moći da naredi nekome da uključi struju na Spensu - i to se desilo. Da se nije desilo, da smo ostali u mraku, ne bi se desio Koncert godine 1994. godine i nikad više verovatno – priseća se naš sagovornik.



Već sledeći koncert 1995. godine trajao je dva dana, poseta je bila od oko 15.000 ljudi i to je tada bio najposećeniji rok festival u istoriji Vojvodine.

Pravio je dve pauze u organizaciji. Jednu kraću – 2001. godine i jednu dužu od 2003. do 2010. godine. Od poslednje reanimacije Koncerta godine koji je iniciran preko Fejsbuk stranice, više nije bilo namera da se ovaj rok festival obustavi, iako među Novosađanima vladaju oprečna mišljenja. Kritičari tvrde da se ponavljaju jedne te iste grupe iz godine u godinu, te da mlađi novosadski bendovi ne mogu da se primaknu bini, dok oni drugi redovno posećuju tu manifestaciju, koja sad već ima dve generacije pratilaca. Ono što je evidentno jeste da je Velika sala svake godine popunjena i da ljudi odlaze zadovoljni viđenim.



Koncert godine trajao je i po tri dana, ima dve bine, više programa, a poslednjih godina se sve svelo na jednu binu i jedan dan., odnosno veče trajanja. Na pitanje da li je to prava mera ove manifestacije Obrad Škrbić kaže da nije.

– Prava mera je da Koncert godine traje dva dana, da svaki dan nastupi sedam-osam bendova, da oni nastupaju nešto duže, da traje od četiri-pet popodne do jedan-dva sata iza ponoći kao što sada traje, da možemo u petnaestak bendova da uvrstimo bar jednu trećinu neafirmisanih, mladih i nepoznatih bendova. Za tako nešto su potrebna velika sredstva. Dobijamo zaista značajnu pomoć Grada Novog Sada i za jedan dan održavanja. Kada bismo dva dana radili, to bi značilo mnogo više novca, jer se i grupama moraju platiti honorari, a za tako nešto je potrebna pomoć šire društvene zajednice i komercijalnih sponzora – zaključuje naš sagovornik.



Ako se prisetimo Ateist repa i njihovog hita: “U godini kulture sunce lepše sija...” možda bi ovi stihovi mogli da se primene i na budućnost Koncerta godine s obzirom na činjenicu da je Novi Sad proglašen Omladinskom prestonicom Evrope 2019. i Evropskom prestonicom kulture 2021. godine. Možda to donese neku korist i rokenrolu u najvećem vojvođanskom gradu



Aleksandar Savanović

 

Đule: Čuvari vatre



Zvonimir Đukić - Đule, frontmen Van Goga vraća se Koncertu godine, posle decenije i po. Najavio je da će svirati pesme koje pripadaju njihovom starijem opusu.

–  Zadovoljstvo mi je što ćemo nastupiti sa cenjenim kolegama koje su svoj život posvetili muzici i koji su prošli kroz najgore vreme, tokom devedesetih i došli u ovo novo melanholično, u potrazi za nekim magičnim vremenom. Van Gog se nije pretvorio u pokretni muzej, i dalje smo na točkovima. Svirali smo prvi Koncert godine, bila je to godina u kojoj se rađala neka nova vatra, niko se od nas nije odrekao svog puta, zato smo tu gde jesmo. Pažljivo smo gradili nešto što se zove dostojanstvo i ukus, te ćemo dati sve od sebe da to pokažemo na 17. koncertu – kazao je Đule.