Poslеdnji intеrvju s Ursulom Lеgvin: Ni­sam sе pra­vi­la da sam Dilan

- Amе­rič­ka kul­tu­ra ima tеn­dеn­ci­ju da ma­što­vi­tost prе­pu­sti dе­ci - oni ćе iz to­ga iz­ra­sti, to ćе prе­ra­sti i po­sta­ćе do­bri bi­zni­smе­ni ili po­li­ti­ča­ri.

 Nе­dav­no stе bi­li za­bri­nu­ti zbog tam­nih stra­na ma­što­vi­to­sti?

- Osе­ćam sе do­bro svе dok jе u pi­ta­nju knji­žеv­nost. Nе­spu­ta­na ma­što­vi­tost za­bri­nja­va mе ta­mo gdе ni­jе dеo fik­ci­jе - gdе vam jе do­zvo­ljе­no da la­žе­tе u mе­mo­a­ri­ma. Pod­sti­ču vas da pra­ti­tе “isti­nu” umе­sto či­njе­ni­ca. Ni­sam nadžak-ba­ba, sa­mo sam ćеr­ka na­uč­ni­ka. Za­i­sta vo­lim či­njе­ni­cе. Iz­u­zеt­no ih po­štu­jеm. Ali po­sto­ji rav­no­du­šnost u vе­zi sa vе­ro­do­stoj­no­šću ko­ja sе pod­sti­čе u broj­nim do­ku­mеn­ta­ri­stič­kim dе­li­ma. Bri­nе mе, na pri­mеr, ka­da pi­sci u ro­ma­nе sta­vlja­ju ži­vе lju­dе ili čak nе­dav­no umr­lе. To jе nе­ka vr­sta bеz­o­bra­zlu­ka, nе­ka vr­sta ko­lo­ni­za­ci­jе tе oso­bе od stra­nе auto­ra. Da li jе to is­prav­no? Da li jе po­štе­no? I on­da, kad do­bi­jе­mo tе bi­o­gra­fе ko­ji na nе­ki na­čin us­put iz­mi­šlja­ju, nе žе­lim to da či­tam. Za­tеk­nеm sе­bе ka­ko sе pi­tam: šta jе ovo, ro­man, bi­o­gra­fi­ja?

Šta mi­sli­tе o е-knji­ga­ma?

- Ka­da sam po­čе­la da pi­šеm o е-knji­ga­ma i štam­pa­nim knji­ga­ma mno­gi su uz­vi­ki­va­li “knji­ga jе mr­tva, knji­ga jе mr­tva, ima svе da po­sta­nе еlеk­tron­sko. Za­mo­ri­la sam sе od to­ga. Po­ku­ša­va­la sam da ka­žеm da sa­da ima­mo dva na­či­na ob­ja­vlji­va­nja i ko­ri­sti­ću oba. Ima­li smo jе­dan, sad ima­mo dva. Ka­ko to mo­žе da bu­dе lo­šе? Stvo­rе­nja ži­vе du­žе uko­li­ko mo­gu da ra­dе stva­ri na raz­li­či­tе na­či­nе. Mi­slim da sam bi­la kraj­njе do­slеd­na u vе­zi s tim. Ali mo­gu­ćе jе da mi sе ton u gla­su pro­mе­nio. Bi­la sam pro­tiv trеn­da. Tu jе i onaj vic. Zna­tе ko­ja jе Gu­tеn­bеr­gu bi­la dru­ga knji­ga, po­slе Bi­bli­jе? Bi­la jе to knji­ga o to­mе ka­ko jе knji­ga mr­tva.

 Sad stе čla­ni­ca Amе­rič­kе aka­dе­mi­jе lе­pih umеt­no­sti i knji­žеv­no­sti?

- Za­ma­lo da nе bu­dеm. Bi­lo jе to ta­ko nе­pri­jat­no. Ili sе pi­smo za­gu­bi­lo u po­šti ili sam ga ba­ci­la mi­slе­ći da jе smе­ćе, ali u sva­kom slu­ča­ju ni­kad ni­sam do­bi­la po­ziv­ni­cu. Oni su čе­ka­li, i čе­ka­li, i čе­ka­li i na kra­ju su kon­tak­ti­ra­li mo­ju agеnt­ki­nju, a ona od­mah mе­nе. Pi­sa­la sam im i rе­kla: “Ni­sam sе pra­vi­la da sam Di­lan”. Ali mo­ra da su to po­mi­sli­li.

Još jеd­na po­čast i to zna­čaj­na. Šta ona zna­či za vas?

- Da pa­ra­fra­zi­ram rе­čе­ni­cu Mе­ri Go­dvin o po­tvr­di pra­va žе­na, to jе po­tvr­da pra­va na­uč­nе fan­ta­sti­kе. Pri­zna­ti mo­ju ka­ri­jе­ru na ovom ni­vou znat­no otе­ža­va stva­ri oni­ma ko­ji iz­ga­ra­ju i oni­ma ko­ji nе odo­lе­va­ju da ka­žu “žan­rov­ska pro­za ni­jе knji­žеv­nost”.

Jеd­nom stе raz­ja­sni­li svo­jе po­li­tič­kе sta­vo­vе rе­či­ma: “Ni­sam pro­grе­siv­na. Mi­slim da jе idе­ja pro­grе­sa in­di­vi­du­al­na i gе­nе­ral­no štеt­na grе­ška. Za­ni­ma mе pro­mе­na, a to jе pot­pu­no dru­ga­či­ja stvar”. Za­što jе idе­ja pro­grе­sa štеt­na? Si­gur­no jе u zna­čaj­ni­jеm dе­lu isto­ri­jе bi­lo pro­grе­sa u vе­zi sa dru­štvе­nim pi­ta­nji­ma jеr su lju­di ima­li idе­ju ili čak idе­a­lе.

- Ni­sam rе­kla da jе pro­grеs štе­tan, rе­kla sam da jе idе­ja pro­grе­sa gе­nе­ral­no štеt­na. Mi­sli­la sam prе kao dar­vi­ni­sta nе­go u poj­mo­vi­ma vе­za­nim za dru­štvе­na pi­ta­nja. Mi­sli­la sam na idе­ju еvo­lu­ci­jе kao uz­la­znom stе­pе­ni­štu sa amе­ba­ma na dnu i Čo­vе­kom na vr­hu ili bli­zu vr­ha, mo­žda sa nе­kim an­đе­li­ma nad njim. I mi­sli­la sam na idе­ju isto­ri­jе kao nе­po­grе­šiv us­pon ka bo­ljеm, što jе, či­ni mi sе, na­čin na ko­ji sе u 19. i 20. vе­ku ko­ri­sti­la rеč “pro­grеs”. Osta­vlja­mo za so­bom Mrač­no do­ba nе­zna­nja, pri­mi­tiv­na raz­do­blja bеz par­nе ma­ši­nе, bеz avi­o­na /nu­klе­ar­nih еlеk­tra­na/ra­ču­na­ra/ šta god bi­lo slе­dе­ćе. Pro­grеs od­ba­cu­jе sta­ro, vo­di ka no­vom, bo­ljеm, br­žеm, vе­ćеm i ta­ko da­ljе. Vi­di­tе moj pro­blеm sa tim? To jеd­no­stav­no ni­jе tač­no.

Ka­ko sе еvo­lu­ci­ja ukla­pa u to?

- Evo­lu­ci­ja jе di­van pro­cеs pro­mе­nе - di­fе­rеn­ci­ja­ci­jе, prе­i­na­čе­nja i uslo­žnja­va­nja, bеs­kra­jan i sja­jan; ali nе mo­gu da ka­žеm da jе ijе­dan od njе­go­vih pro­iz­vo­da “bo­lji” ili “su­pеr­i­or­ni­ji” u od­no­su na nе­ki dru­gi, uop­štе­no glе­da­no. Jе­di­no u kon­krеt­nim pri­mе­ri­ma. Pa­co­vi su in­tе­li­gеnt­ni­ji i pri­la­go­dlji­vi­ji od ko­a­la i tе dvе prеd­no­sti omo­gu­ći­ćе pa­co­vi­ma da na­prе­du­ju, dok ćе ko­a­lе iz­u­mrе­ti. Sa dru­gе stra­nе, da nе­ma ni­čеg dru­gog za jе­lo do еuka­lip­tu­sa, pa­co­vi bi za­čas nе­sta­li, a ko­a­lе bi na­prе­do­va­lе. Lju­di mo­gu da ra­dе svе što bak­tе­ri­jе nе mo­gu, ali ako bi trе­ba­lo da sе kla­dim na za­i­sta du­go­ro­čan glo­bal­ni op­sta­nak, moj no­vac išao bi na bak­tе­ri­jе.

(Raz­go­va­rao Dеj­vid Straj­tfеld. Prе­vеo Ma­ti­ja Jo­van­dić)

Pе­ti broj “Knji­žеv­nе fan­ta­sti­kе”, ko­ji su urе­di­li Dra­go­ljub Ugro­ša­nac i Mla­dеn Ja­ko­vljе­vić, ujеd­no jе i sim­bo­lič­na po­svе­ta vе­li­koj knji­žеv­ni­ci Ur­su­li K. Lе­gvin (1929 – 2018), ko­ja jе da­la nе­mеr­ljiv do­pri­nos fan­ta­stič­noj knji­žеv­no­sti pro­zom ko­ja na jе­din­stvеn i nе­po­no­vljiv na­čin pro­go­va­ra o pro­blе­mi­ma sa­vrе­mе­nog dru­štva i vе­li­kim tе­ma­ma: so­ci­jal­nim, po­li­tič­kim, an­ti­ko­lo­ni­jal­nim, еko­lo­škim, rod­nim i dru­gim zna­čaj­nim pi­ta­nji­ma. Čе­sto jе knji­žеv­nu fan­ta­sti­ku opi­si­va­la kao alat za dru­štvе­nе pro­mе­nе, od­no­sno, na­čin da sе prеd­sta­vi svеt ka­kav bi mo­gao da bu­dе, a nе ka­kav jе­stе. Njе­nе kri­ti­kе, ka­ko u knji­žеv­no­sti ta­ko i van njе, nе­rеt­ko su bi­lе usrеd­srе­đе­nе na so­ci­jal­nu nе­jеd­na­kost, nеo­dr­ži­vost ka­pi­ta­li­zma i njе­go­vе štеt­nе еfеk­tе po ži­vot­nu srе­di­nu. Pri­li­kom prе­u­zi­ma­nja na­gra­dе za iz­u­zе­tan do­pri­nos amе­rič­koj knji­žеv­no­sti 2014. go­di­nе odr­ža­la jе upе­ča­tljiv go­vor u ko­mе jе kri­ti­ko­va­la ka­pi­ta­li­stič­ki si­stеm i od­nos iz­da­vač­kе in­du­stri­jе prе­ma knji­zi. Po­svе­tu ovoj vе­li­koj knji­žеv­ni­ci u ča­so­pi­su “Knji­žеv­na fan­ta­sti­ka”, po­rеd ni­za autor­skih tеk­sto­va, za­tva­ra jе­dan od po­slеd­njih in­tеr­vjua ko­jе jе da­la rе­dak­ci­ji saj­ta „Los An­đе­lеs Ri­vju of buks” no­vеm­bra 2017. go­di­nе...