INTERVJU Fedor Vrtačnik, kompozitor i aranžer: Fantastično putovanje
Novosadski big bend je proteklih nekoliko nedelja bio veoma aktivan u regionu prezentujući svoje projekte „Disko opera” i „Rok opera” od Varaždina do Opatije, slede Portorož, Zagreb i Beograd, uz svojevrstan intermeco planiran za 4. septembra, kada će se NBB vratiti na domaći teren kako bi zatvorio tradicionalno Novosadsko muzičko leto, koje se ove godine održava na Petrovaradinskoj tvrđavi. Solisti će biti vokali Bojana Stamenov i Zoran Šandorov, uz Strahinju Banovića (fliglhorn) i Gabora Bunforda (saksofon).
Novosadski big bend će, naravno, voditi njegov umetnički direktor Fedor Vrtačnik, diplomac čuvenog američkog Muzičkog koledža Berkli, koji je u poslednjih tridesetak godina radio aranžmane za ansamble širom sveta šarolike po muzičkoj orijentaciji, a nije zgoreg podsetiti i na to da je autor koncertnog programa Zdravka Čolića „Simfonik”, u okviru kojeg legendarni Čola izvodi svoje hitove prepakovane za pozamašnu formaciju sastavljenu od simfonijskog orkestra, big benda i pratećeg sastava. Inače, Vrtačnik od 2003. vodi NBB s kojim je do sada održao više od 300 koncerata...
Uprkos činjenici da i kada izvodimo tuđe kompozicije uvek u njih unosimo nešto svoje, ipak je autorski rad ono što muzičara najviše ispunjava
– Predstojeći novosadski nastup biće prilika da predstavimo novi projekat Novosadskog big benda „Showtime”, koji je satkan od dosta dinamične muzike, počev od osamdesetih godina prošlog veka pa do danas. Izabrali smo dosta novih instrumentalnih i vokalnih tema koje još nismo izvodili u Novom Sadu – najavljuje Vrtačnik. – Biće to prilika i za svojevrstan omaž našem nedavno preminulom kolegi, američkom kompozitoru, fliglhornisti i trubaču Čaku Manđoneu, ljubiteljima muzike dobro znanom po bogatom „smooth“ i fjužn džez opusu te sjajnim karakternim melodijama. Njegovu čuvenu kompoziciju „Feels So Good“ izvešće Strahinja Banović, naravno uz NBB.
U kojoj fazi je novi album Novosadskog big benda?
– Projekat je u pripremi, završeno je otprilike osamdeset procenata onoga što je planirano, tako da je realno da u studio uđemo u januaru ili februaru sledeće godine. U pitanju je, inače, veoma zanimljiv materijal – klasika u džezu. Odabrao sam desetak klasičnih tema, od Baha, Mocarta i Betovena do Forea, koje su onda aranžirane u džez maniru, dakle s drugačijim ritmovima, veoma atraktivnim, harmonskim progresijama, sa nizom improvizacijskih rešenja. Zahtevno, ali verujem da će publici biti veoma atraktivno.
Nedavno je objavljena i Vaša „Aria di primavera”, kompozicija za klavir i gudački orkestar, sa našom velikom pijanistkinjom Ritom Kinkom kao solistkinjom?
– U pitanju je potpuno drugačiji projekat, koji se paralelno razvija. On je čisto autorski, a nazvao sam ga „Fantastično putovanje”, jer obuhvata moj životni put, i privatan i profesionalni, i prati raznolika muzička interesovanja koja me sve ove godine prate. Radeći, naime, s nizom orkestara, kao aranžer i dirigent, analizirajući brojne kompozitore, kako klasične tako i savremene poput Enia Mirikonea ili Džona Vilijamsa, beležio sam neke teme i sada ih razvijam. Numera „Aria di primavera” se već nalazi na internetu, a objavio je poznati servis VEVO. Tu je i „Magični valcer”, koji je već izveo Simfonijski orkestar RTS-a, a slediće jedna latino numera, pa gudački kvartet dopunjen ritam sekcijom... Moja ideja je da se predstavim stilski što raznovrsnije, i melodijski i u smislu tehnika aranžiranja, orkestracije... Uprkos činjenici da i kada izvodimo tuđe kompozicije uvek u njih unosimo nešto svoje, ipak je autorski rad ono što muzičara najviše ispunjava. Jer tu se najviše vidi i emocionalna energija i znanje i iskustvo. Budući da sam već šest godina jedan od aranžera na londonskom Vest Endu – gde uveliko pripremamo Božićne koncerte, koji u Rojal Albert holu kreću 11. decembra – u prilici sam da mastering materijala za „Fantastična putovanja” radim u legendarnom Abbey Road-u, gde će biti i snimljena poslednja kompozicija tog budućeg albuma.
Kad smo kod autorstva, ove ste godine prvi put potpisali i muziku za film, za igrano-dukumentarni „Letopis Majske skupštine 1848”?
– Reč je o ambijentalnoj muzici za ostvarenje sa, u osnovi, istorijskom temom. I rad je bio veoma inspirativan, jer sam s jedne strane saznavao neke detalje iz prošlosti, s kojima do tada nisam bio upoznat, a s druge, prvi put sam pred sobom imao film – bez muzike, i zadatak da prigodnim melodijama obojim atmosferu, doprinesem emociji. Suština je bila u tome da se ne prenaglašava muzički tekst već da se on prilagodi, i mislim da sam uspeo u tome. U svakom slučaju, bilo je tim zanimljivije, jer bi u toku sledeće godine trebalo da radim nešto slično za jednu veliku američku producentsku kuću, za jedan njihov dokumentarni serijal. A kako je rekao producent iz te kuće: da znam da pišem muziku, ja bih to radio, ali pošto ne znam, za taj posao angažujem one koji znaju.
Miroslav Stajić