ИНТЕРВЈУ Федор Вртачник, композитор и аранжер: Фантастично путовање
Новосадски биг бенд је протеклих неколико недеља био веома активан у региону презентујући своје пројекте „Диско опера” и „Рок опера” од Вараждина до Опатије, следе Порторож, Загреб и Београд, уз својеврстан интермецо планиран за 4. септембра, када ће се НББ вратити на домаћи терен како би затворио традиционално Новосадско музичко лето, које се ове године одржава на Петроварадинској тврђави. Солисти ће бити вокали Бојана Стаменов и Зоран Шандоров, уз Страхињу Бановића (флиглхорн) и Габорa Бунфордa (саксофон).
Новосадски биг бенд ће, наравно, водити његов уметнички директор Федор Вртачник, дипломац чувеног америчког Музичког колеџа Беркли, који је у последњих тридесетак година радио аранжмане за ансамблe широм света шаролике по музичкој оријентацији, а није згорег подсетити и на то да је аутор концертног програма Здравка Чолића „Симфоник”, у оквиру којег легендарни Чола изводи своје хитове препаковане за позамашну формацију састављену од симфонијског оркестра, биг бенда и пратећег састава. Иначе, Вртачник од 2003. води НББ с којим је до сада одржао више од 300 концерата...
Упркос чињеници да и када изводимо туђе композиције увек у њих уносимо нешто своје, ипак је ауторски рад оно што музичара највише испуњава
– Предстојећи новосадски наступ биће прилика да представимо нови пројекат Новосадског биг бенда „Showtime”, који је саткан од доста динамичне музике, почев од осамдесетих година прошлог века па до данас. Изабрали смо доста нових инструменталних и вокалних тема које још нисмо изводили у Новом Саду – најављује Вртачник. – Биће то прилика и за својеврстан омаж нашем недавно преминулом колеги, америчком композитору, флиглхорнисти и трубачу Чаку Манђонеу, љубитељима музике добро знаном по богатом „smooth“ и фјужн џез опусу те сјајним карактерним мелодијама. Његову чувену композицију „Feels So Good“ извешће Страхиња Бановић, наравно уз НББ.
У којој фази је нови албум Новосадског биг бенда?
– Пројекат је у припреми, завршено је отприлике осамдесет процената онога што је планирано, тако да је реално да у студио уђемо у јануару или фебруару следеће године. У питању је, иначе, веома занимљив материјал – класика у џезу. Одабрао сам десетак класичних тема, од Баха, Моцарта и Бетовена до Фореа, које су онда аранжиране у џез маниру, дакле с другачијим ритмовима, веома атрактивним, хармонским прогресијама, са низом импровизацијских решења. Захтевно, али верујем да ће публици бити веома атрактивно.
Недавно је објављена и Ваша „Aria di primavera”, композиција за клавир и гудачки оркестар, са нашом великом пијанисткињом Ритом Кинком као солисткињом?
– У питању је потпуно другачији пројекат, који се паралелно развија. Он је чисто ауторски, а назвао сам га „Фантастично путовање”, јер обухвата мој животни пут, и приватан и професионални, и прати разнолика музичка интересовања која ме све ове године прате. Радећи, наиме, с низом оркестара, као аранжер и диригент, анализирајући бројне композиторе, како класичне тако и савремене попут Ениа Мириконеа или Џона Вилијамса, бележио сам неке теме и сада их развијам. Нумера „Aria di primavera” се већ налази на интернету, а објавио је познати сервис VEVO. Ту је и „Магични валцер”, који је већ извео Симфонијски оркестар РТС-а, а следиће једна латино нумера, па гудачки квартет допуњен ритам секцијом... Моја идеја је да се представим стилски што разноврсније, и мелодијски и у смислу техника аранжирања, оркестрације... Упркос чињеници да и када изводимо туђе композиције увек у њих уносимо нешто своје, ипак је ауторски рад оно што музичара највише испуњава. Јер ту се највише види и емоционална енергија и знање и искуство. Будући да сам већ шест година један од аранжера на лондонском Вест Енду – где увелико припремамо Божићне концерте, који у Ројал Алберт холу крећу 11. децембра – у прилици сам да мастеринг материјала за „Фантастична путовања” радим у легендарном Abbey Road-у, где ће бити и снимљена последња композиција тог будућег албума.
Кад смо код ауторства, ове сте године први пут потписали и музику за филм, за играно-дукументарни „Летопис Мајске скупштине 1848”?
– Реч је о амбијенталној музици за остварење са, у основи, историјском темом. И рад је био веома инспиративан, јер сам с једне стране сазнавао неке детаље из прошлости, с којима до тада нисам био упознат, а с друге, први пут сам пред собом имао филм – без музике, и задатак да пригодним мелодијама обојим атмосферу, допринесем емоцији. Суштина је била у томе да се не пренаглашава музички текст већ да се он прилагоди, и мислим да сам успео у томе. У сваком случају, било је тим занимљивије, јер би у току следеће године требало да радим нешто слично за једну велику америчку продуцентску кућу, за један њихов документарни серијал. А како је рекао продуцент из те куће: да знам да пишем музику, ја бих то радио, али пошто не знам, за тај посао ангажујем оне који знају.
Мирослав Стајић