БИОФЕСТ У СУБОТИЦИ ПОКРЕНУО ВАЖНА ПИТАЊА Како мала газдинства спасавају органску храну у Србији и куда даље?

Манифестација коју традиционално организује Удружење „Terras” ове године има двоструки значај. Поред редовног програма, обележена је и 35. годишњица рада овог удружења. За разлику од ранијих година када је акценат био на продајној изложби, овогодишњи Биофест фокусирао се на стање органске производње у Србији, проблеме са којима се суочавају произвођачи и питање куда даље.

Програм је трајао два дана, од 15. до 16. октобра, а намера организатора била је да подстакну разговор о економском развоју кроз еколошку пољопривреду, о заштити животне средине и здрављу људи. Манифестација је, како кажу из Удружења, и прилика да се ојачају везе између произвођача у региону.

Бројке нису баш охрабрујуће. Сњежана Митровић из Удружења „Terras” каже да је забележен пад површина под органском производњом.

„Оно што нас заиста брине јесте озбиљан пад површина под органском производњом у Војводини. Некада смо били лидери са око 11.000 хектара, а прошлогодишњи подаци показују да смо пали на око 6.800 хектара“, каже Митровићева.

С друге стране објашњава да ипак није све тако црно.

„Севернобачки округ помало постаје изузетак. Додуше, површине су и даље мале. Прошле године око 870 хектара, али константно расту. Имамо и више од 1.000 грла стоке и живине, што није занемарљиво. Оно што ме највише охрабрује јесте то што нам расте број људи укључених у органску производњу, било као произвођачи, прерађивачи или продавци. То значи да тржиште постоји, само треба радити на томе да се ојача“, додаје Митровићева.

Према званичним подацима, у целој Србији је под органским системом је свега 0,9 одсто обрадивих површина. Севернобачки округ има 23 регистрована еколошка произвођача, од чега 19 ради у Суботици. Већина се бави ратарством.

„Најтеже је наћи људе који хоће да раде”

Саболч Тружински из Његошева у органској производњи је већ више од две деценије. Почео је скромно, са неколико хектара, а данас обрађује готово сто хектара. Узгаја старе сорте житарица, држи аутохтоне животиње и одскоро производи органска јаја.

„У почетку смо радили на неколико хектара, сад је то скоро сто. Фокусирали смо се на аутохтоне житарице јер сматрамо да су оне најбоље за органску производњу. Имамо и домаће животиње, бавимо се прерадом, а недавно смо увели и коке носиље, па сад производимо и јаја. Све је сертификовано и иде у промет”, прича Тружински.

Али, како додаје, посао није лак.

„Највећи проблем за нас мала газдинства је продаја на већем тржишту. А све је теже наћи људе који хоће да раде физичке послове. То је можда чак и већи проблем од саме продаје.”

Ненад Новаковић, директор сертификационе куће „Organic Control System”, објаснио је да је проблем и сама цена.

„Погледајте шта се дешава са ценама хране уопште. Класична, конвенционална храна драстично поскупљује. А органска храна је већ по себи скупља. Постаје практично недоступна за многе људе, чак и у Европи, а камоли код нас“, каже Новаковић и додаје:

„Радимо на успостављању државног регистра органских произвођача. То неће бити лак посао, јер има много малих произвођача, али када то заживи, потрошачи ће моћи да провере сваки производ и сваког произвођача. То би требало да подигне поверење.”

Отворена врата фарми

Други дан манифестације био је посвећен директном контакту са произвођачима. Организован је „Дан органских фарми”, па су учесници отишли у Његошево, код Бачке Тополе, да посете баш Тружинског и виде како та органска производња изгледа у пракси.

Отворени универзитет из Суботице је кроз пројекат „Буди свестан проблема – буди део решења” посетиоцима показао како могу да наручују органску храну преко интернета и мејла, али их и упознао са свакодневним проблемима произвођача.

Органска производња у Србији можда и јесте спора, али постоји. Број људи који се баве њом полако али стабилно расте. Биофест је ту да то прикаже, али и да гласно каже шта све не функционише, јер без отвореног разговора о проблемима нема ни решења.