BIOFEST U SUBOTICI POKRENUO VAŽNA PITANJA Kako mala gazdinstva spasavaju organsku hranu u Srbiji i kuda dalje?

Manifestacija koju tradicionalno organizuje Udruženje „Terras” ove godine ima dvostruki značaj. Pored redovnog programa, obeležena je i 35. godišnjica rada ovog udruženja. Za razliku od ranijih godina kada je akcenat bio na prodajnoj izložbi, ovogodišnji Biofest fokusirao se na stanje organske proizvodnje u Srbiji, probleme sa kojima se suočavaju proizvođači i pitanje kuda dalje.

Program je trajao dva dana, od 15. do 16. oktobra, a namera organizatora bila je da podstaknu razgovor o ekonomskom razvoju kroz ekološku poljoprivredu, o zaštiti životne sredine i zdravlju ljudi. Manifestacija je, kako kažu iz Udruženja, i prilika da se ojačaju veze između proizvođača u regionu.

Brojke nisu baš ohrabrujuće. Snježana Mitrović iz Udruženja „Terras” kaže da je zabeležen pad površina pod organskom proizvodnjom.

„Ono što nas zaista brine jeste ozbiljan pad površina pod organskom proizvodnjom u Vojvodini. Nekada smo bili lideri sa oko 11.000 hektara, a prošlogodišnji podaci pokazuju da smo pali na oko 6.800 hektara“, kaže Mitrovićeva.

S druge strane objašnjava da ipak nije sve tako crno.

„Severnobački okrug pomalo postaje izuzetak. Doduše, površine su i dalje male. Prošle godine oko 870 hektara, ali konstantno rastu. Imamo i više od 1.000 grla stoke i živine, što nije zanemarljivo. Ono što me najviše ohrabruje jeste to što nam raste broj ljudi uključenih u organsku proizvodnju, bilo kao proizvođači, prerađivači ili prodavci. To znači da tržište postoji, samo treba raditi na tome da se ojača“, dodaje Mitrovićeva.

Prema zvaničnim podacima, u celoj Srbiji je pod organskim sistemom je svega 0,9 odsto obradivih površina. Severnobački okrug ima 23 registrovana ekološka proizvođača, od čega 19 radi u Subotici. Većina se bavi ratarstvom.

„Najteže je naći ljude koji hoće da rade”

Sabolč Tružinski iz Njegoševa u organskoj proizvodnji je već više od dve decenije. Počeo je skromno, sa nekoliko hektara, a danas obrađuje gotovo sto hektara. Uzgaja stare sorte žitarica, drži autohtone životinje i odskoro proizvodi organska jaja.

„U početku smo radili na nekoliko hektara, sad je to skoro sto. Fokusirali smo se na autohtone žitarice jer smatramo da su one najbolje za organsku proizvodnju. Imamo i domaće životinje, bavimo se preradom, a nedavno smo uveli i koke nosilje, pa sad proizvodimo i jaja. Sve je sertifikovano i ide u promet”, priča Tružinski.

Ali, kako dodaje, posao nije lak.

„Najveći problem za nas mala gazdinstva je prodaja na većem tržištu. A sve je teže naći ljude koji hoće da rade fizičke poslove. To je možda čak i veći problem od same prodaje.”

Nenad Novaković, direktor sertifikacione kuće „Organic Control System”, objasnio je da je problem i sama cena.

„Pogledajte šta se dešava sa cenama hrane uopšte. Klasična, konvencionalna hrana drastično poskupljuje. A organska hrana je već po sebi skuplja. Postaje praktično nedostupna za mnoge ljude, čak i u Evropi, a kamoli kod nas“, kaže Novaković i dodaje:

„Radimo na uspostavljanju državnog registra organskih proizvođača. To neće biti lak posao, jer ima mnogo malih proizvođača, ali kada to zaživi, potrošači će moći da provere svaki proizvod i svakog proizvođača. To bi trebalo da podigne poverenje.”

Otvorena vrata farmi

Drugi dan manifestacije bio je posvećen direktnom kontaktu sa proizvođačima. Organizovan je „Dan organskih farmi”, pa su učesnici otišli u Njegoševo, kod Bačke Topole, da posete baš Tružinskog i vide kako ta organska proizvodnja izgleda u praksi.

Otvoreni univerzitet iz Subotice je kroz projekat „Budi svestan problema – budi deo rešenja” posetiocima pokazao kako mogu da naručuju organsku hranu preko interneta i mejla, ali ih i upoznao sa svakodnevnim problemima proizvođača.

Organska proizvodnja u Srbiji možda i jeste spora, ali postoji. Broj ljudi koji se bave njom polako ali stabilno raste. Biofest je tu da to prikaže, ali i da glasno kaže šta sve ne funkcioniše, jer bez otvorenog razgovora o problemima nema ni rešenja.