Orkestarski zvuk u Janoška stilu

Ovaj po mnogo čemu jedinstveni kvartet novosadska publika je bila u prilici da čuje prošle godine u okviru Novosadskih muzičkih svečanosti, a sada dolaze sa programom „Janoska Stule goes Symphonic”, koji će spojiti džez, latino ritmove i world music sa zvukom simfonijskog orkestra. Karte će, inače, moći će da se kupe na blagajni Srpskog narodnog pozorišta, po cenama od 1.600 i 2.000 dinara, a koncert se realizuje u saradnji VSO i Muzičke omladine Novog Sada.  

Podsetimo, František, Ondrej i Roman, braća Janoška, uz rođaka, kontrabasistu Julijusa Darviša, tvore veselu, originalnu muzikalnu družinu koja krstari celom planetom prezentujući jedinstvenu zvučnu oazu vlastitog muzičkog sveta. Sveta koji su nazvali jednostavno - Janoška stil!

– To je naše viđenje klasične muzike danas – pojašnjava nam pijanista I kompozitor František Janoška. – U našu muziku smo utkali uticaj muzičke metropole u kojoj smo se školovali, Beča, i kombinujemo ga sa različitim žanrovima kao što su yez, pop, balkanski melos, ritmovi Latinske Amerike, od tanga do tradicionalne tamošnje muzike. Osnova našeg zvuka je u klaviru, koji okružuju dva različita zvuka violine, jedna je više džez a druga klasična. Uz, naravno, kontrabas kao bazu! Nama su, inače, uvek najveći izazovi bili virtuozna dela poput Paganinijevog 24. kaprica ili Vaksmanove Karmen fantazije, i to smo želeli da na neki način povežemo sa našom dušom.

Kada dalje govori o izazovima koje Janoška ansambl postavlja pred sebe, František ističe da je to, bez sumnje, njihova namera da naprave i nešto novo, sopstvene kompozicije i aranžmane, koje nose etiketu Janoška stil – dakle, da budu prepoznatljivi po zvučnoj slici koju prave.

– Ni jedan od naših koncerata nije isti. Ali improvizacija je ogroman izazov. Moraš da napraviš potpuno novu pesmu, da je obučeš u novo muzičko odelo, a da, s druge strane, publici dozvoliš da njihove emocije budu potpuno slobodne, da mogu da aplaudiraju, da lupaju nogama ako se tako osećaju. Takva reakcija je vrhunac improvizacije i zapravo najveći izazov koji smo sebi postavili. Iako negujemo različite muzičke stilove, mi se i dalje divimo Johanu Sebastijanu Bahu od kojeg, za nas, sve počinje, ali i Paganiniju, Hajfecu ili Net King Kolu, baš kao što veliku inspiraciju imamo i u muzici Majkla Džeksona, Oskara Pitersona, Džordža Bensona i tako redom… Jer, postoji samo dobra i loša muzika!

        M. Stajić