SVE BOJE GLASA U 50 GODINA KARIJERE (FOTO, VIDEO) BILJA KRSTIĆ sprema KONCERT ZA PAMĆENJE, a OVE PESME posvetiće ĐOLETU BALAŠEVIĆU I BORI ĐORĐEVIĆU: „Bili su izuzetno važni u mom životu”
Pedest godina umetničkog stvaralaštva i glasa koji je ostavio neizbrisiv trag na domaćoj muzičkoj sceni - to je jubilej koji umetnica Bilja Krstić obeležava velikim koncertom pod simboličnim nazivom „Sve boje glasa“, 9. novembra u beogradskoj MTS Dvorani.
Za ovo veče Bilja obećava intimno i emotivno putovanje kroz muziku koja je oblikovala njen umetnički život, sa izuzetnom pažnjom posvećenom svakoj noti i emociji koju njen glas prenosi publici. U razgovoru za „Dnevnikov“ TV magazin, Bilja Krstić otkriva kako je odabrala pesme iz bogatog repertoara za ovaj veliki koncert, ali i kako doživljava tradiciju i umetničku slobodu, te zašto veruje da „najlepša izvođenja dolaze iz duše“.
Povodom velikog jubileja, ali i vašeg rođendana, 9. novembra pevaćete u MTS Dvorani u Beogradu na koncertu „Sve boje glasa“. Koje će to boje te večeri publika imati priliku da čuje i na kakvo ćete ih putovanje sa sobom povesti?
– To su boje „Suncokreta”, „Ranog mraza”, boje iz moje solističke pop-karijere i boje „Bistrika”. Zapravo, sve boje koje su obeležile mojih 50 godina na muzičkoj sceni. Publiku ću voditi kroz muzičke svetove u kojima sam pronalazila sebe. Ono što me veoma raduje je to što ću, po prvi put posle pola veka, ponovo pevati i pesme iz svoje pop-faze. Te pesme nisam dugo delila sa publikom i sada osećam da je pravo vreme da ih pevam sa zrelošću, emocijom i zahvalnošću.
Kako ste birali repertoar za ovo posebno veče, imajući u vidu da je mnogo toga stalo u vaših velikih 50 godina karijere? Hoće li publika čuti i neke pesme koje retko izvodite uživo?
– Bilo je vrlo emotivno. Nije bilo nimalo lako odabrati pesme za ovo specijalno veče. Napravila sam izbor pesama iz različitih faza, to su one koje su obeležile važne momente u mom odnosu s publikom. Akcenat sam stavila na pesme koje dugo nisam izvodila uživo - neke od njih publika nije imala priliku da čuje decenijama, posebno iz moje pop-faze poput numera: „Čarli”, „Jedan Saša iz voza”, „Imam pesmu za sve ljude”... Želim da ih podelim iskreno, jer one nose najlepše uspomene na trenutke koji su me oblikovali ne samo kao umetnicu, već i kao osobu.
Hoće li koncert u nekom delu biti posvećen Đorđu Balaševiću i Bori Đorđeviću sa kojima ste radili na početku karijere, a koji, nažalost, više nisu sa nama?
– Bora i Đole su izuzetno važni u mom muzičkom životu i, uopšte, u mom odrastanju kao umetnice. Imala sam tu sreću i čast da budem deo njihovih velikih karijera, a kroz taj zajednički rad, otvorena su i vrata mog sopstvenog puta - koji traje, evo, već pola veka. Ostavili su neizbrisiv trag na našoj muzičkoj sceni i u duši ovog prostora. Zato će, naravno, prvi deo koncerta nositi deo njih - kroz pesme, sećanja, emocije koje su utkane u svaki stih i ton iz tog vremena.
U brzini vremena kojoj danas svedočimo nije lako biti istrajan, a vi ste na sceni već 50 godina. Kada se osvrnete unazad, koji su trenuci za vas najznačajniji u bogatoj karijeri i koliko je danas, kada je sve glasno teško zadržati tihi, iskreni izraz, imajući u vidu da ste jednom prilikom rekli da su „najlepša izvođenja ona iz duše“?
– Bilo je mnogo važnih trenutaka, ali ako bih morala da izdvojim jedan, to bi bio trenutak kada sam osnovala „Bistrik”. Tada sam zakoračila u svet tradicionalne muzike. Danas, kada pevam te pesme, osećam da je upravo taj deo mog stvaralaštva kruna moje karijere. Sve što je prethodilo - moji počeci sa „Suncokretom”, godine u „Ranom mrazu”, pop-faza i solistički rad, bilo je neophodno u mom sazrevanju i da bih mogla punim srcem da se posvetim muzici koja traži tišinu u duši da bi zaista mogla da se čuje. U svetu koji je danas pun buke i brzine najteže je zadržati tihi, iskreni izraz. A baš taj izraz je ono što publika prepozna i najdublje oseti. Zato verujem da najlepša izvođenja zaista dolaze iz srca i duše - bez kalkulacija, sa željom da se nešto istinito prenese drugome.
Koje pesme sa početka vaše karijere vam i danas bude posebno jake emocije?
– Ima ih nekoliko koje mi i danas, posle toliko godina, izazovu snažnu emociju, kao da ih prvi put pevam ili slušam. Iz perioda „Suncokreta”, to su sigurno pesme „Uspavanka” i „Dolazi zima”. U njima je nešto iskreno, toplo i nežno, što me uvek podseti na početke, na mladost, na tadašnji svet. A pesme „Život je more” i „Neki novi klinci” mi i danas, bez izuzetka, nateraju suze u oči. One nose neku duboku istinu o životu, prolaznosti i sećanjima. I kad ih izvodim ili slušam, ne mogu da ih „otpevam” profesionalno - one mi, jednostavno, izbiju direktno iz duše.
Vaše pesme su danas most između tradicije i savremenog izraza. Kako pronalazite balans između poštovanja prema nasleđu i umetničke slobode?
– Za mene je tradicija živa, tiha snaga - ona dolazi iz daleka, iz dubljih slojeva vremena i podseća nas na naše poreklo. Tradicionalne pesme ne smeju da budu zarobljene, moraju da žive, da dišu, da se menjaju zajedno s nama. Ne pokušavam da modernizujem tradiciju po svaku cenu, niti da se držim stroge autentičnosti. Pristupam joj sa poštovanjem, ali i sa umetničkom slobodom koja dolazi iz razumevanja i ljubavi. Jer da bismo tradiciju sačuvali ne smemo je zamrznuti, već moramo da je prenesemo dalje. U radu sa „Bistrikom” trudim se da taj balans ne bude veštački. Zato kažem da je muzika koju danas stvaram sa „Bistrikom” kruna mog umetničkog puta. Ona nije samo sećanje, ona je život. I ona govori jezikom prošlosti, ali emocijama današnjeg čoveka.
Otvorene rane i uspavanke
Pesme sa vaših albuma sa „Bistrikom” imaju svoje poreklo i istinitu priču. Postoji li neka koja vas je lično pogodila i promenila privatno, pa i muzički?
– Ima nekoliko pesama koje su me duboko dotakle i zaista mi je teško da izdvojim samo jednu, jer svaka me je promenila na svoj način i privatno i umetnički. Pesma „Dimitrijo, sine Mitre” je intimna priča koja nosi toliku snagu tuge, žrtve i bola, da je svaki put izvodim sa nekom vrstom drhtaja u glasu. Ona je kao otvorena rana majčinske ljubavi. Kad je pevam osećam da je to više od pesme - to je molitva. A „Nanina uspavanka” me duboko pogađa jer u njoj osećam sigurnost i onu toplinu doma. Ona me vraća u detinjstvo, u meni budi ono najdublje - sećanje na nežnost koju pamtimo telom, a ne rečima. Ona mi uvek vrati tišinu i mir.Često sam je pevala mojoj deci, pevam je i unuci Noi i naučila sam i devojke iz vokalne radionice da je pevaju. I sebi je pevam da se podsećam na ono što ne sme da se zaboravi. „Šanko si Bonka zalibi” je pesma o velikoj, zabranjenoj ljubavi, gotovo kao balkanska verzija Romea i Julije. I ona, kao i Šekspirova priča, ima tragičan kraj. U toj pesmi ima i nežnosti i čežnje, ali i sudbine protiv koje se ne može. Kad je izvodim, osećam tu ljubav koja je jača od svega, ali i bol koju nosi kada ne može da se ostvari.
Nedavno ste radili novu autorsku muziku za seriju „Miholjsko leto”. Šta vas je inspirisalo da napravite misteriozne džinglove koji se provlače kroz ovu seriju i kako, generalno, pristupate stvaranju muzike koja treba da „priča” zajedno sa slikom?
– Miki Stanojević i ja smo radili zajedno muziku za ovu seriju. Inspiracija je bila sama priča - životna, duhovita i nostalgična. Muzika prati tu mešavinu životne radosti, nežnosti i melanholije i šalje poruku da mladost nije stvar godina, već duha. Glas smo koristili kao glavni instrument, u ritmički i harmonski zanimljivom sklopu, a centralni motiv je zvižduk, koji Miki divno izvodi. On nosi i vedrinu i setu, baš kao i likovi.
Zanimljivo je da odjavnu špicu te serije prati pesma koju ste napisali još u vreme dok ste bili u grupi „Suncokret”. Da li je simbolično to što je baš za ovu seriju doživela svoju „novu mladost” imajući u vidu da je nastala još sedamdesetih godina?
– Posebnu draž ima pesma „Dok sve to postoji” čuvenog Ljube Sedlara, koja se čuje u odjavi. Tu pesmu smo Miki i ja obradili za seriju. Još sedamdesetih, trebalo je da je otpevamo u grupi „Suncokret” za Ljubin album u troglasnom aranžmanu, ali se to, nažalost, tada nije desilo. Na moju veliku radost, stigla je sada, kada joj je zaista bilo vreme. I zvuči sveže, iskreno, kao da je oduvek čekala ovaj trenutak. Bojana Stamenov ju je pevala iz srca i to se čuje, a ja sam ovog puta pevala u pesmi prateće vokale.
Vladimir Bijelić
