UZ ODLAZAK VOJISLAVA BUBIŠE SIMIĆA (1924–2025) Napustila nas je ikona srpskog džeza

Vojislav Simić rođen je 18. marta 1924. godine u Beogradu. Kompoziciju je studirao na Muzičkoj akademiji, kod Stanojla Rajičića i dirigovanje kod Predraga Miloševića, a diplomirao je 1954. godine. Amaterski džez orkestar „Dinamo” osnovao je 1946. kao prvi big bend u Srbiji. 

Dve godine kasnije započinje saradnju sa Zabavnim orkestrom Radio Beograda, a od 1953. počinje da radi kao dirigent Džez orkestra RTB-a, na čijem čelu je bio sve do penzionisanja, 1985. Godine. I sa tim ansamblom proputovao je celu Evropu.

Na džez festivalu u Žuan le Penu, u Francuskoj 1960. dobio je prvu nagradu za svoju kompoziciju „Pozdrav Kauntu Bejziju”, u kategoriji big bendova. Komponovao je ne samo džez nego i dečju, horsku, zabavnu, simfonijsku muziku, te njegov kompozitorski opus broji više od hiljadu dela. Autor je primenjene muzike za veliki broj televizijskih serija, igranih i dokumentarnih filmova. Autor je muzike za TV serije “Neven” i “Osma ofanziva”, kao i muzike za filmove “Sumnjivo lice”, “Dr” i “Vagon Li”, te scenske muzike za pozorišne komade “Staklena menažerija”, “Dobri čovek iz Sečuana”, “Zločin i kazna”, “Mačka na usijanom limenom krovu, “Plači voljena zemljo”... 

Pored velikog broja džez kompozicija i aranžmana napisao je i veće forme: džez fantaziju  „Igra pod Šar-planinom”, džez svitu iz tri stava „Pesma sa juga”, obe izvedene i u Minhenu 1963. i 1965.  sa velikim uspehom, koje predstavljaju i prve kompozicije i aranžmane tzv. etno-džeza kod nas. Na srednjovekovnu temu „Ninje sili” napisao je svitu iz tri stava “Epitaf Kir Stefanu Srbinu”. Inicijator je koncerata „Mokranjac u džezu” u Negotinu, gde je njegova svita u kojoj je koristio delove Mokranjčevih svita i rukoveti izvedena nekoliko puta. 

Napisao je i horske kompozicije “Pošla moma na vodu”(horski hit) kao i dve duhovne kompozicije – „Skaži mi Gospodi” i „Oče naš”, koje često izvode horovi u zemlji, u Evropi, SAD i Kanadi.

Posle penzionisanja 1985. nastavio je Bubiša Simić da sarađuje sa Radio Beogradom. Osnovao je orkestar “Stari lavovi” i od 1986. do 1992. vodio hor serniora “Branko Krsmanović”, za koji je napisao više od 70 aranžmana i kompozicija, evergrina i starih srpskih rodoljubivih pesama. Napisao je četiri knjige: „Susreti i sećanja“, „Veselo putovanje“, „Sentimentalno putovanje“ i „Neispričane priče“, a za svoj rad dobio je brojna društvena priznanja, od Ordena rada sa zlatnim vencem, Oktobarske nagrade Beograda, Ordena zasluga za narod, do nagrada za životno delo Nišvila, Saveza estradno-muzičkih umetnika Srbije i Udruženja muzičara džeza, zabavne i rok muzike.