УЗ ОДЛАЗАК ВОЈИСЛАВА БУБИШЕ СИМИЋА (1924–2025) Напустила нас је икона српског џеза
На другу обалу отишао је Војислав Бубиша Симић, композитор, аранжер и диригент, највеће име српског џеза и најдражи гост новосадског Штранда уназад готово пола века.
Војислав Симић рођен је 18. марта 1924. године у Београду. Композицију је студирао на Музичкој академији, код Станојла Рајичића и дириговање код Предрага Милошевића, а дипломирао је 1954. године. Аматерски џез оркестар „Динамо” основао је 1946. као први биг бенд у Србији.
Две године касније започиње сарадњу са Забавним оркестром Радио Београда, а од 1953. почиње да ради као диригент Џез оркестра РТБ-а, на чијем челу је био све до пензионисања, 1985. Године. И са тим ансамблом пропутовао је целу Европу.
На џез фестивалу у Жуан ле Пену, у Француској 1960. добио је прву награду за своју композицију „Поздрав Каунту Бејзију”, у категорији биг бендова. Компоновао је не само џез него и дечју, хорску, забавну, симфонијску музику, те његов композиторски опус броји више од хиљаду дела. Аутор је примењене музике за велики број телевизијских серија, играних и документарних филмова. Аутор је музике за ТВ серије “Невен” и “Осма офанзива”, као и музике за филмове “Сумњиво лице”, “Др” и “Вагон Ли”, те сценске музике за позоришне комаде “Стаклена менажерија”, “Добри човек из Сечуана”, “Злочин и казна”, “Мачка на усијаном лименом крову, “Плачи вољена земљо”...
Поред великог броја џез композиција и аранжмана написао је и веће форме: џез фантазију „Игра под Шар-планином”, џез свиту из три става „Песма са југа”, обе изведене и у Минхену 1963. и 1965. са великим успехом, које представљају и прве композиције и аранжмане тзв. етно-џеза код нас. На средњовековну тему „Ниње сили” написао је свиту из три става “Епитаф Кир Стефану Србину”. Иницијатор је концерата „Мокрањац у џезу” у Неготину, где је његова свита у којој је користио делове Мокрањчевих свита и руковети изведена неколико пута.
Написао је и хорске композиције “Пошла мома на воду”(хорски хит) као и две духовне композиције – „Скажи ми Господи” и „Оче наш”, које често изводе хорови у земљи, у Европи, САД и Канади.
После пензионисања 1985. наставио је Бубиша Симић да сарађује са Радио Београдом. Основао је оркестар “Стари лавови” и од 1986. до 1992. водио хор серниора “Бранко Крсмановић”, за који је написао више од 70 аранжмана и композиција, евергрина и старих српских родољубивих песама. Написао је четири књиге: „Сусрети и сећања“, „Весело путовање“, „Сентиментално путовање“ и „Неиспричане приче“, а за свој рад добио је бројна друштвена признања, од Ордена рада са златним венцем, Октобарске награде Београда, Ордена заслуга за народ, до награда за животно дело Нишвила, Савеза естрадно-музичких уметника Србије и Удружења музичара џеза, забавне и рок музике.