МАЈЧИНСТВО КАО ТЕМА ПАТРИОТИЗМА „Госпа Нола” Исидоре Секулић премијерно у Српском народном позоришту

- У тренутку када је идеја о “Госпа Ноли” као будућој представи постала конкретна, у свом истраживању сам схватила да људи на питање ко је била Госпа Нола, одговарају готово истоветно, како је то нека жена која није могла да има децу, па их је усвајала. Али, ствар је у томе што нигде не пише да Госпа Нола није могла да има децу, што значи да та претпоставка припада савременом свету и да је обликована неким другачијим утицајима и схватањима - наводи редитељка Соња Петровић. 

Стигматизација усвајања, хранитељских породица, како она указује, и табу који је изграђен око тема вантелесне оплодње, одмаже ситуацији у којој се сваки шести пар у Србији суочава са проблемом природног зачећа, док је, парадоксално, никад већи притисак на жене да се остваре као биолошке мајке.

- Питање биолошког потомства и наталитета по сваку цену је свакако и политичко питање, можда и суштински највеће политичко питање данашњице. Kао да заборављамо на суштинска питања која сваки родитељ себи поставља током планирања потомства: у каквој земљи ће та деца да одрастају, какве прилике ћемо да им пружимо и које суштинске изборе омогућимо - скреће пажњу Соња Петровић. - Овде тема мајчинства постаје и тема суштинског патриотизма чију смо дефиницију заборавили и расветљава нам његов истински облик и смисао бришући његове лажне форме којима смо задојени.

У покушају да се проблематизује однос према биолошком родитељству и свим начинима на које се оно постиже данас (инсеминација, вантелесна оплодња) насупрот усвајању деце, али и да се прикажу све тешкоће и последице тих процеса кроз које жене пролазе данас,  драматуршкиња Александра Јовановић каже да су „суочили” Госпа Нолу и њен свет, са реалношћу једне младе жене која покушава да остане у другом стању. 

- У ову сврху, састављена је фокус група сачињена од жена са сличним искуствима, а њихове исповести су коришћене у документарној форми, не као противтежа, већ потпора и контекстуализација већ изграђеном свету Госпа Ноле. Музичко-наративни део у форми сонгова, инспирисан је старим сремским и славонским бећарцима, као и бошњачким севдалинкама - помиње Александра Јовановић.

У глумачком ансамблу су: Гордана Ђурђевић Димић, Ненад Пећинар, Љубиша Милишић, Марија Чутура, Милан Ковачевић, Бојана Милановић, 

Анђела Пећинар, Пеђа Марјановић, Димитрије Аранђеловић, Ивана Панчић Добродолац, Стефан Вукић, Душан Вукашиновић, Миа Симоновић Аранђеловић, Соња Кеслер, Катарина Брадоњић, Искра Шимон, Зоја Пећинар, Лав Вукашиновић, и Никола Тубић.

Сценографкиња је Марија Калабић, костимографкиња је Ирина Сомборац Оке, композитор је Ненад Којић, а кореографкиња и сарадница за сценски покрет је Јована Ракић.